Medalja za zasluge za narod jedina je uspomena u domu Radosaljevića u Maradiku, koja je ostala posle smrti dede Dušana Radosavljevića, učesnika u narodnooslobodilačkoj borbi.
Sjajem ove medalje sijaju i sećanja ove maradičke porodice na priče deda Dušana, posebno utisci njegovog sina Miroslava Radosavljevića koji pamti svaku očevu rečenicu.
-U partizane je moj otac otišao sa napunjenih 18 godina, što znači 1943. godine. Pošto je ovo područje spadalo pod NDH, on je mobilisan u domobrane i odveden u Bjelovar, počinje priču naš sagovornik, potomak borca iz Maradika.
Iz tih formacija deda Dušan je bukvalno pobegao i našao se ubrzo na drugoj strani.
-Baba mi je pričala da joj je samo rekao: „Mama, spremi polu slanine i obesi na podrum, ja noćas idem“, dok ona nije smela ni da pita gde ide, iako je i sama znala da će se pridružiti partizanima, kaže Radosavljević.
Period oslobođenja pokazala je istorija, Maradik je i tada bio višenacionalna sredina, kao sada.
-Pojedini ljudi, pripadnici hrvatske i mađarske nacionalne zajednice bili su na strani naroda i pomagali, ističe potomak borca iz Maradika.
Najupečatljivija slika iz dedinih priča Miroslavu je kazivanje dede o vremenu kada je sa partizanima prolazio padinama Bosne, gladan i žedan, i našao se u šljiviku, a komanda kaže:
-Nemoj neko da bi uzeo jednu šljivu!
Pored boraca koji su probijali fašističke frontove, stajali su možda i najveći junaci tog i svih ostalih ratova, majke koje su svoje sinove ćutke iščekivale:
-Moja baka je mlada ostala bez muža, imala je tri sina, od koji su dva bila u narodnooslobodilačkoj borbi, treći je bio previše mlad za pušku, a moj tata je prvi otišao, objašnjava Radosavljević, samo pretpostavljajući koliko je njoj to teško palo.
Sreća je bila kada su se borci vratili kući, u oslobođenu zemlju.
-Bila je jedna velika slika u kući iz partizana, ali nje odavno nema, uništio je zub vremena, setan je Radosavljević.
Maradik je oslobođen kad i cela zemlja, posle čega se nastavilo sa obnovom i izgradnjom. Povlastice i privilegije u vreme bivše Jugoslavije deda Dušan imao je do kraja života.
-U zdravstvenoj knjižici mu je stajala oznaka „apsolutni prioritet“, tako da moj otac nikada nije imao teškoće da dođe do lekara i lekova, ističe sagovornik Sremskih novina.
Ovaj potomak velikog borca kaže za sebe da je projugoslovenski orijentisan i da i danas čuva tekovine antifašističke borbe.
-Obilazim kulturno-istorijske spomenike iz bivše Jugoslavije, bio sam i na Kozari, Tjentištu, Bileći, ali i na mestima koja su obeležila Prvi svetski rat, ponosan je naš sagovornik.
Izuzetno je važno sačuvati sećanja i razvijati empatiju kod mladih ljudi, slažu se svi koji znaju bar deo ovih teških životnih priča.
-Dosta sam čitao o antifašističkoj borbi, nisam za to da se umanjuje njen značaj, jer ta borba za mene ima i ličnu i društvenu važnost i uvek ću obeležavati važne datume i događaje iz rata, poručuje Miroslav Radosavljević.
Potomak velikog borca ponosan je na svoje poreklo, očevu borbu, i bakinu snagu, od čega je sagradio temelje svog doma za buduće generacije.
Mirjana Stupar
