Ruma-Modernizacija čini svoje, ali dobre priče i ljudski odnosi nekako uvek nađu način da se provuku kroz pukotine novog. Čuveni rumski bife Švorcer ovih dana proslavio je 33 godine od otvaranja i potvrdio da postoje urbane legende kojima ni vreme ne može ništa. Čak ni onda kada nas napuste oni koji su ga osnovali, a to je čuveni Nikola Nidža Knežević, jer su naslednici tu da očuvaju esenciju onoga što je započeto 1992.godine u tek otvorenoj sportskoj hali u Rumi. Danas, a i godinama unazad, Švorcer vodi Nidžin sin svima poznati Gojko Knežević, a svi ga rađe zovemo Goja Švorcer. I dok mnogi bifei i kafane starog kova nisu preživele test vremena, Švorcer stoji i uprkos promeni nekoliko lokacija i vlasništva sa oca na sina i danas posle 33 godine ima stalne mušterije.
-Švorcer je opstao zbog duše koju ima, redovnih mušterija i onih koji su tu od samog otvaranja do današnjeg dana. Između ostalog i takvi su ljudi održali Švorcer. 33 godine obeležio je rad, pravo vreme, pravi ljudi, ali i promene. A sve smo ih preživeli i Nidžin odlazak u penziju 2014, i njegov odlazak na onaj svet 2020.godine. Preživeo je Švorcer i opstao na novoj adresi u Glavnoj ulici gde sam otvorio Švorcer dva dok je ćale još bio živ i držao stari lokal, govori Gojko Švorcer.
A Švorcer je otvoren 1992.godine. Stari vlasnik Nidža, konobar u vreme sankcija je rešio da otvori svoj lokal zarad egzistenije. U sportskoj hali promenio je dva lokala, potom se preselio u komšiluk na čuvenu lokaciju u žutoj zgradi koja pamti i najveće švorcerske priče. Sin Gojko je paralelno otvorio Švorcer dva u Glavnoj koji danas čuva nasleđe pravog bifea kakav se sve ređe viđa.
-Pa i ime Švorcer je oduvek bilo neobično i predmet šale. Sa ćaletom su se svi zezali u to vreme otvaranja, sankcija i opšteg nemanja novca, da su svi švorc i da se nema kako platiti piće. Tako je istao naziv Švorcer, dodaje Gojko.
Švorc ili ne, svaka mušterija je tokom svih ovih godina činila dušu ovog lokala, a niko gazda Nidži nije ostao dužan. Mušterije su bile toliko poštene da su same na crtu uzimale piće i kada gazda i sin nisu tu, ili zaspe, ali su i uredno plaćali. Bilo je i onih koji su imali rezervne ključeve od lokala. Bilo je tu ne samo pića, već i opšteg prijateljstva, sportskih turnira, takmičenja u kotliću, likovnih kolonija, pesničkih večeri, dobre šale i mnogo ljudskosti. Tako kažu oni koji su tu od početka, a neki i pre početka.
-Ja sam od pre početka ovde, u Švorceru sam održavao prve skupštine Boks kluba, a Nidža vlasnik, sa kojim sam imao i kumovske veze, nema kom sportskom klubu nije pomogao. Ovo je kafana koja ima dušu u kojoj nema problema niti svađa, a to novi kafići nikada neće dostići. U novim lokalima gledaš ljude na telefonima koji ne komuniciraju, a ovde to nije tako. Ovde se i dalje razgovra sa čovekom, govori Zoran Jovičić, prva mušterija.
Švorcer je sve samo ne običan bircuz. Jedno vreme imao je i zid u bašti ostavljen da svako napiše neku svoju misao, šalu, grafit, da ostavi lični pečat. Najviše se pamte anegdote, a bilo ih je na pretek. Toliko da ne mogu da se zapamte one u jednom danu, a ne u 33 godine.
-Kafana je između ostalog opstala i zahvaljujući anegdotama za koje mi je žao što ih neko nije sve zapisao. Nikada neću zaboraviti kad je Nidža ujeo frižider jer neće da radi. Setimo se redovno i Pure koji je jednog dana na poniku okačio šunku i vozao je oko Švorcera da se malo izluftira. Svakako je bilo najzabavnije kuvanje kotlića za vreme bombardovanja, dodaje Jovo Zdjelar, takođe jedan od stalnih gostiju koji dolazi od otvaranja.
Neke ljude i poštari traže u Švorceru. Takav je Miodrag Đukić Strikan, koji svaki dan nakon posla u 14 časova svrati na čašicu pića i razgovora.
-Mene popisivači nisu našli kod kuće, pa su moje komšije anketara poslali u Švorcer i rekli mu da traži Strikana, jer me ovde tako zovu. On se čovek malo zbunio, ali kada je izgovorio moju adresu, onda sam shvatio da mene traži. Tako sam i popisan ne kod kuće, već ovde. Ovu adresu ostavljam i poštarima i dostavljačima, jer sam sigurniji da ću ovde preuzeti pošiljke nego kod kuće, govori Đukić.
Ovde nisu nobles gosti, ali svi i te kako dobro znaju o kakvom mestu je reč. Čak i oni iz inostranstva, koji jedan Švorcer ne mogu ni u snovima da nađu preko grane. I to ne samo naši, već i stranci, poput jednog Holanđanina oženjenog Rumljankom. Dolazile su ovde i face na visokim položajima i generalno nema Rumljana koji ne zna šta je Švorcer. I uprkos glasu koji bije svaki bife, u Švorceru su osim gazda Nidže i sada sina Gojka, uvek radile žene. Neke su se iz Švorcera udale, sklapala su se i kumstva. I današnja konobarica Milanka ovde radi već 15 godina, i kako kaže svi je drže kao malo vode na dlanu.
-Iz Bosne sam u Rumu došla pre 15 godina, a ovde su mi pomogli da prevaziđem neke lične probleme kada mi je u životu bilo najteže. Gazda je sjajan, gosti takođe i ja kao žena ovde se osećam poštovano i cenjeno, objašnjavva Milanka Tomić.
Kafana Švorcer dokazuje da uprkos imenu ostaje i opstaje, bez obzira na nove trendove. Švorcer nije mesto na kom se stiče bogatstvo, ali je Gojku omogućio kupovinu lokala Glavnoj 95 u kom družina nastavlja svoju priču koja traje 33 godine. Ekipa se malo podmladila, neke su promene neminovne, ali ne i one koje gase dušu starog bifea. Danas tome svedoče fotografije na zidovima, slike i grb kafane za koju se svi nadamo da će i dalje prkositi svemu što gasi dušu.
