Piše: Nemanja Milošević
Automobili i motocikli na mitrovačkoj plaži, po svemu sudeći, postaće prošlost. Tako se bar čini, ako uzmemo u obzir činjenicu da je Gradska uprava za saobraćaj uvela Viber broj na koji je moguće prijaviti nepropisno ponašanje vozača motornih vozila na javnim površinama.
Ova vest u trenutku je podelila javnost. Dok su jedni odahnuli, drugi su je videli kao puki udarac po džepu građana. Međutim, uprkos tome što takvih udaraca po džepu svakako ume da bude, mislim da se moramo složiti da je svakom normalnom posetiocu Briona dozlogrdilo da iz godine u godinu posmatra bahaćenje, kako na obali, tako i na vodi.
Setite se samo spuštanja čamaca u vodu na sred plaže među peškirima, divljanja skutera na vodi, motociklista koji defiluju među pešacima kao muve bez glave, parkiranja tamo dole, čim se siđe s rampe i brojnih drugih primera. Ako bilo ko smatra da je tako nešto u redu, onda je svaki drugi komentar suvišan.
Nego, primetio sam u poslednje vreme da pomenuto bahaćenje u okolini plaže nije jedini problem slične prirode sa kojim se građani suočavaju. Evo, na primer, i dalje se na biciklističku stazu kod Pošte parkira ko kako stigne, bez obzira na to što komunalni milicioner redovno upozorava i piše kazne. Parkiranje na dva parking mesta je gotovo redovna pojava, a već sam u više navrata govorio i o parkiranju na sred puta pored praznog parkinga.
Sve su to stvari sa kojima se, manje-više, suočavamo svakog dana. Ali, postoji nešto što meni, a koliko sam upoznat i drugim Mitrovčanima, posebno skače po ganglijama. Reč je o onim glasnim motociklistima. To nisu pravi bajkeri, koji uživaju u vožnji i druženju sa drugim ljubiteljima dvotočkaša. To su oni koji po ceo božiji dan Mitrovčanima probijaju bubne opne, samo da bi skrenuli pažnju na sebe.
Evo, ne znam šta je u pitanju. I dalje mi nije jasno da li se motocikli fabrički proizvode tako da budu što glasniji, ili njihovi šoferi skidaju prigušivač sa auspuha, kao što su to u naše vreme radili klinci na apencu da bi izgledali „zajebanije“. Stane lik na semaforu pored tebe, pa turira li – turira. U oči te gleda i samo što ne prozbori: „Vidi me kako sam opasan“. A pošto se motori uglavnom voze tokom leta, svako veče u pola osam, uprkos vrućinčini, moraš hermetički da pozatvaraš sve prozore, ukoliko želiš da čuješ sveže i bajate vesti iz zemlje i sveta sa malog ekrana TV prijemnika. Doduše, nekad ni to nije dovoljno. Pitam se samo da li će ikada na tehničkim pregledima početi da mere one propisane decibele iz auspuha, ili će se čekati da svi komplet ogluvimo. I da li će ovaj vid narušavanja javnog reda i mira, da se tako izrazim, ikada postati kažnjiv?
Sa druge strane, poslednjih godina je u trendu i vožnja kvadova po gradu. Tu je situacija šarena. Ima onih finih, koji poštuju propise, a ima i divljaka. Samo, tu mi nije jasna neka druga stvar. Šta, prijatelju, radiš sa poljoprivrednom (ili sportskom) mašinom u sred grada? Idi, brate, pa ga vozi po nekoj vukojebini. Za to je namenjen. Pitam se tek šta bi bilo kada bi vožnja traktora postala trend…
I uostalom, čemu bre toliko srljanje i pokazivanje? Pa, ovde se svi većinom znamo, i nema tog vozila koje će uticati na tvoj status u očima Mitrovčana. Zato, slobodno možeš i biciklom. Neće ništa da ti fali.
