Izrazito loše je počela ova godina za srpske pčelare. Masovna uginuća pčela zabeležena su širom zemlje, a po svemu sudeći, najgore su prošli pčelari u Vojvodini, gde se gubici kreću i do 90 odsto.
Ova muka nije zaobišla ni pčelare u Fruškogorju, te su mnogi ostali bez velikog broja pčelinjih društava, ističe Igor Laćarac, predsednik mitrovačkog Društva pčelara „Jovan Živanović“, inače pčelar iz Velikih Radinaca.
-Nažalost, ove godine imamo od 20 do 90 odsto uginuća i zajednički zaključak nas pčelara jeste taj da je više faktora je to uzrokovalo. U normalnim godinama smatra se da si dobro prezimio ako imaš oko 10 odsto uginuća. Kod mene je ove godine slučaj da sam od 220 zazimljenih društava sada na 150, kod mene je 30 posto uginulo. Međutim, tešim se kad vidim druge. Neko je od 50-60 zazimljenih društava ostao samo na nekoliko njih, pet ili šest – priča Igor i objašnjava:
-Jedan od najvećih uzročnika uginuća pčela je bila duga, topla i sušna jesen, pa i leto prošle godine. Jul, avgust i septembar nisu imali ni kapi kiše. Sve one trave koje su pčelama potrebne, bile su isušene. Svi kanali bili su pokošeni, obrijani, a osim toga, mnogo se i prska, kako u njivama, tako i u voćnjacima. To nije normalno – kaže naš sagovornik.
Prošlu godinu karakterisao je manjak polena, te pčele nisu imale dovoljno legla da opstanu tokom zime.
-I ova društva koja su prezimila, trebala bi u normalnim uslovima da imaju daleko veće klube. Međutim, ove godine klube je manje, i sve je za nijansu slabije nego u normalnim godinama. Sa druge strane, varoa je odradila svoje. Svake jeseni, kad vratimo pčelu, kreće tretiranje preparatima protiv varoe, kojoj su, izgleda, prošle godine pogodovali vremenski uslovi, pa se nakotila više nego inače – kaže Igor.
Pčelinja društva pčelari će, kaže, još nekako vratiti. Ali, gubici su ipak evidentni.
-Krajem aprila napraviću neke rojeve. 28. aprila pravim 60 rojeva, pa ću u maju opet razrojavati, ali od berbe nema ništa ove godine. Od tih rojeva, biće dobro ako se 70 posto oplodi, a uz pomoć i veliki trud pčelara, moglo bi nešto da bude tek na livadi ili suncokretu. To znači da se broj društava može obnoviti brzo, ali mlada društva nisu toliko jaka u početku i okasniće, na primer, za bagrem i lipu. Krenula je uljana repica u Radincima, vidim da pčele za sad rade lepo, ali naravno da osetiš ono bez čega si ostao. Na primer, nema ni društva za prodaju, što je takođe izvor prihoda koji su neki pčelari izgubili – kaže naš sagovornik.
Kako kaže, cene meda će, po svemu sudeći ostati nepromenjene. Uprkos svim nedaćama koje su ih zadesile prethodnih godina, pčelari ih uglavnom ni do sada nisu dizali. Štaviše, otkupna cena meda, poput suncokretovog, pala je na 1,6 evra, dok se med na kućnom pragu prodaje za od 800 do 1.000 dinara u zavisnosti od vrste, kao i godinama unazad.
Uginuća još tokom suncokretove paše
Kako je za RTV Stara Pazova rekao Ljubiša Šandar, predsednik Udruženja pčelara „Jedinstvo“, među pčelama na teritoriji opštine Stara Pazova, osim nedostatka polena, takođe se pojavila varoa.
-Nabavljali smo preparate, tretirali onako kako struka kaže, ali bila je velika količina varoe. Pored toga, dodatno je tu negativno uticala i velika suša. Takođe je na teritoriji opštine Stara Pazova zabeležen i veliki broj uginuća tokom suncokretove paše, koja je bila poslednja. Tu smo sumnjali i sumnjamo i danas na određene preparate, koji se koriste u zaštiti suncokreta, pre svega semena biljke – kaže Šandar. On smatra da je u ovoj situaciji pčelarima potrebna pomoć i sa državnog i sa lokalnog nivoa.
Na staropazovačkoj pijaci, ekipa Sremskih novina zatiče Maju Mihajlović, koja prodaje med sa porodičnog gazdinstva.
-Moji deda i tata su pčelari, imamo sada 40 košnica. To je malo manje nego što smo imali, ali ne možemo reći da je naše pčele zahvatila bolest, niti da smo imali masovno uginuće. U košnicama i oko njih uopšte nismo nalazili uginule pčele, samo ih je u pojedinim bilo znatno manje, kao da su nestale nekud, kao da su dezorjentisane, odletele su i nisu se vratile. – kaže Maja.
Objašnjava da su sa prelaskom na LR košnice povećali produktivnost pčela i da su prošle godine dosta dobro prošli, s obzirom na vremenske prilike i bolesti, koje su vladale.
-Izgleda da smo prošle godine uspeli da izbegnemo i lošu pašu, odnosno, razne preparate kojima se tretiraju usevi. Svake godine selimo košnice, od kada procveta bagrem, pa redom. Sada su nam kraj polja gde cveta uljana repica. Izguraćemo nekako ovu godinu.- procenjuje Maja i dodaje da želi da nastavi porodičnu tradiciju.
N. M.-B.T.
