Piše: Nemanja Milošević
Januar je ostao za nama, a sa njim je istekao i rok za prijavu prihoda za poslednji kvartal prošle godine Poreskoj upravi. Oni koji to čine samostalno, na primer frilenseri, već nekoliko godina mogu da prijave svoje prihode putem specijalizovanog sajta – na samo nekoliko klikova. Nakon toga, stiže generisana uplatnica i putem mobilnog telefona porez i doprinosi plaćaju se za samo nekoliko sekundi.
Ipak, oni koji to čine prvi put, nisu baš uvek najbolje upoznati sa čitavom procedurom, a ja ću pokušati da vam objasnim kako to u praksi izgleda. Po pravilu, porez se može prijaviti putem sajta ePorezi, putem aplikacije Frilenseri, ili lično, u papirnatom obliku, u najbližoj filijali Poreske uprave.
Onlajn putem, nakon vađenja elektronskog potpisa i uspešnog logovanja na sistem, proces i nije toliko komplikovan, ukoliko vam je neko objasnio šta konkretno treba da popunite. A poslednja opcija, podnošenje prijave na papiru, nije loša ukoliko ne želite da vadite elektronski potpis. Ali, tu ima jedna mala začkoljica. U nekim filijalama službenici nemaju pojma da se prijava može podneti lično, pa će vas najverovatnije poslati u policijsku stanicu da izvadite elektronski potpis i čitav posao ponovo završite onlajn. Da li je u pitanju neznanje ili manjak želje za obavljanjem posla, nisam pozvan da sudim.
Nakon što ste prihode prijavili, trebalo bi da dobijete generisanu uplatnicu. Međutim, objašnjenje kako pronaći uplatnicu na sajtu i koliko je vremena potrebno da bude generisana, nije baš lako pronaći. A, pošto ni rok za uplatu nigde nije taksativno naveden kao što je to slučaj sa rokom prijave, može da se desi i da čovek prijavi prihod i prosto – zaboravi da uplati porez i doprinose.
U takvim slučajevima, Poreska uprava bi trebala da vam pošalje opomenu i obračun kamate. Kažem, trebala bi. Ali, to nije baš u potpunosti tako. Praksa je i ovde malo drugačija od teorije. Na primer, platili ste porez i doprinose 17. februara. Dakle, sa zakašnjenjem. Ali, opomena vam stiže tek sutradan, dan nakon isplaćene poreske obaveze. I to opomena koja je izdata 3. februara. Moram priznati da sam i lično ostao u čudu kada sam čuo da je moguće da prvo izmiriš obavezu, pa ti tek onda stigne opomena. Kod nas sve nešto kontra.
Da stvar bude još luđa, nakon prijema opomene, imaš rok od pet dana da platiš kamatu. Znači, prvo platiš porez, nakon toga dobiješ opomenu staru dve nedelje, pa onda još jednom uplaćuješ kamatu. Ako to ne učiniš za pet dana, otpočinje postupak prinudne naplate. U prevodu, ti kao poreski obveznik moraš da poštuješ rokove, inače se nećeš baš lepo provesti. Sa druge strane, Poreska uprava opomenu koju bi trebalo da ti dostavi što pre, može da zagubi u nekoj fioci i da te se seti tek nakon što si se ti setio da uplatiš porez. I nikom ništa! Osim što će tebi, kao obvezniku, kamata iz dana u dan biti sve veća, pa ispada da se poreznicima još i isplati ako okasniš još koji dan sa uplatom.
A, kao frilenser, mogao si i drugačije. Na primer, da ne prijaviš prihod i ne prebaciš ga na svoj račun. Sasvim jednostavno. Ali kola se, izgleda, najčešće slome na poštenom čoveku.
Otkako su uvedeni nameti, najčešće visokoobrazovanim ljudima koji su, u nedostatku adekvatnog zaposlenja u svojoj zemlji ili zbog potrebe za dodatnim prihodom, odlučili da rade za strance preko interneta, javnost je na njih reagovala prilično burno. Mnogima nije bilo jasno to što javnim finansijama nije dovoljna činjenica da frilenseri svakog meseca unose devize u svoju zemlju i učestvuju u javnim prihodima kroz potrošnju, nego je bilo potrebno apcigovati još jedan deo njihove zarade. Sa druge strane, opet, nije loše uplatiti koji dinar u penzioni fond i biti zdravstveno osiguran, pa su frilenseri, vremenom, ove ne tako male dažbine prihvatili.
Još samo kad bi nadležni organi bili ažurni u obavljanju svojih redovnih poslova, s obzirom da se deo obaveza poreskih obveznika raspoređuje i na njihove zarade – gde bi nam kraj bio?
