U Srbiji je dosad registrovano svega desetak socijalnih preduzeća, a procena je da nekoliko stotina udruženja, zadruga i drugih pravnih lica posluje u skladu sa solidarnom ekonomijom. Ona predstavljaju bitan pokretač razvoja lokalne samouprave, koriste čitavoj zajednici, ne samo investitorima i privatnim vlasnicima, moglo se čuti prilikom društvenog dijaloga „Značaj i prednosti socijalnog preduzetništva“ koji je održan u Kragujevcu.
Socijalna preduzeća i preduzetnici predstavljaju efikasan model za rešavanje izazova socijalne i radne inkluzije društveno osetljivih kategorija stanovništva.
Dijalog je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov. Ovom prilikom ministar je istakao da je upravo socijalno preduzetništvo dobra šansa da do posla dođu teže zapošljive kategorije stanovništva– Romi, osobe sa invaliditetom, osobe sa mentalnim smetnjama ili smetnjama u razvoju.
Podsetimo, Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen je pre dve i po godine, a njegova primena počela je pre dve godine. Vlada Republike Srbije nedavno je usvojila Reformsku agendu, strateški dokument u kojem su detaljno navedeni koraci koje će institucije Srbije preduzeti u cilju bržeg napretka u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU. Jedna od podgrupa je i ona koja se odnosi na zaštitu ranjivih grupa i njihovu integraciju, što uključuje i stvaranje ambijenta za socijalno preduzetništvo.
Ministar bez portfelja zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti Usame Zokorlić je izjavio da socijalno preduzetništvo nije samo još jedan poslovni model, već je to filozofija i način poslovanja koji se temelji na društvenoj misiji, na ideji da poslovanje može služiti ne samo stvaranju profita, već rešavanju gorućih društvenih problema.
-Socijalno preduzetništvo ima jasnu misiju: pomoći onima kojima je to najpotrebnije, a kroz održiv poslovni model ostvaruje sopstvene prihode, umesto da zavise od donacija i pomoći. Na taj način, socijalna preduzeća stvaraju dvostruku vrednost, ekonomsku i društvenu, rekao je Zukorlić.
Ovom prilikom poredstavljeni su osnovni stavovi Saglasnosti o postupanju, u kojima se navodi i da će Ministarstvo nastaviti da radi na promovisanju značaja i uloge socijalnog preduzetništva u cilju boljeg razumevanja ovog koncepta, ali i veće informisanosti donosioca odluka o potencijalima i značaju solidarne ekonomije za društvo u celini.
Društveni dijalog organizovan je u saradnji sa Gradom Kragujevcom i neprofitnim organizacijama Liceulice i SMART kolektiv.
Projekat “Plata, a ne socijala ” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
