Knjiga autora Zdenka Lazora „Kuća“ predstavlja naučno-istraživački rad koji je nastao na osnovu lingvokulturoloških istraživanja koncepata koji su sadržani u frazeološkim izrazima, poslovicama i mudrim izrekama naroda koji žive na području AP Vojvodine i Republike Srbije, a odnose se na predstavnike ruskog, rusinskog i srpskog naroda. Rad se zasniva na hipotezi da su frazeološki izrazi u sva tri jezika, kod sva tri izvorna govornika pomenutih naroda, na sinhronom nivou ista, te da se razlikuju samo periferna značenja istih frazeoloških izraza. Rad će pomoći da se spoznaju sve spone koje nas spajaju u jednu kompaktnu celinu, ali istovremeno da se kroz prizmu koncepta sagleda i ceo jedan svet naroda o kojima je reč u ovoj knjizi.
Autor ove knjige je, kako i sam navodi bilingvalna osoba, te je kroz različite zaključke dokazao da se lingvistički svetovi tri jezika koji su po svojim osobinama bliski, ne razlikuju preterano mnogo, ali sa druge strane dokazao je i da je lingvistika nauka koja se stalno razvija, te da se kroz nju mogu predstaviti i drugi koncepti koji su karakteristični za celokupni slovenski živalj. Lingvokulturološki koncept kuća u ruskom, rusinskom i srpskom jeziku je karika koja spaja sva tri jezika u istu ravan, te će ova knjiga umnogome pomoći da se do sada neistraženi koncepti u rusinskom jeziku više upoznaju. Autor je, kako navodi recenzent, začetnik lingvokulturloškog istraživanja u rusinskom jeziku, koji još uvek nije istražen u dovoljnoj meri u kojoj on to zaslužuje. Rezultati lingvokulturoloških analiza u ovoj knjizi će naći i praktičnu primenu u proučavanju ove problematike u uporednoj lingvokulturologiji i naći praktičnu primenu u razvoju kurseva lingvokulturologije u slovenskim jezicima, te poslužiti kao osnova za dalja istraživanja, kako u oblasti komparativne lingvokulturologije, tako i na polju uporedne frazeologije i leksikologije genetski bliskih jezika.
Koncept dom u ruskom jeziku, odnosno hiža u rusinskom jeziku i kuća u srpskom jeziku predstavlja kompleksnost u formiranju jezičke slike sveta izvornih govornika određenog jezika. Tako možemo posmatrati leksemu kuća u sva tri jezika u njenom primarnom značenju kao građevinski objekat namenjen za stanovanje, ali ona u svakom jeziku ponaosob nosi mnogo dublje semantičko značenje. U ruskom jeziku leksema dom predstavlja porodicu koja živi zajedno, rodbinske veze članova te porodice. Sa druge strane leksemom hiža u rusinskom jeziku, je pored značenja porodice, istaknuto i drugo značenje koje ima emocionalni karakter, jer se bez obzira na primarno značenje leksema hiža direktno vezuje ne za porodicu kao osnovnu jedinicu društva, već za prvog i najvažnijeg činioca, najvažnijeg bića u životu svakog čoveka, na osobu koja domu daje dušu, koja je nosilac celokupnog domaćinstva i osnova ljudskog roda, majku. Srpski jezik, iako obiluje mnoštvom leksema koje su u direktnoj vezi sa pojmom kuća, većinom leksema prenosi značenje ne samo građevinskog objekta, već dublji emocionalni smisao koji možemo svesti na pojam roda i porekla.
Na osnovu deminutiva u sva tri jezika, možemo doći do saznanja da svaka leksema, kao i njen derivat predstavljaju u sva tri jezika emocionalnu obojenost, te osećanje pripadnosti narodu izvornih govornika datog jezika. Na ovakav način se jezička slika sveta na osnovu leksičkih jedinica sva tri naroda približavaju jedna drugoj gde se izoglose jezika seku ili dodiruju na osnovu primarnih i sekundarnih značenja leksema. Možemo sa sigurnošću da tvrdimo da se konceptualizacija „doma“ na osnovu leksičkog fonda oslikava u sva tri jezika u istoj ravni, jer su primetni ekvivalenti na leksičkom nivou u sva tri jezika, sa istim ili približno istim značenjima.
Proučavajući frazeologizme i njihova semantička polja u sva tri jezika, primetan je veliki broj frazeologizama koji je zajednički za sva tri pomenuta jezika, te je moguće da se frazeologizmi kao ustaljeni izrazi nisu razilazili u svom značenju od nastanka prvih naseobina, pa do današnjeg dana. Ekvivalenti frazeologizama u ruskom, rusinskom i srpskom jeziku su potpuni, te kroz prizmu posmatranja i proučavanja frazeologizama može se primetiti zajednička praindoevropska ili slovenska grupa koja je spona za sva tri jezika, iako su dva istočnoslovenska, a treći južnoslovenski.
Na samom kraju, poslovice u sva tri jezika, se izvode na osnovu iskustava naroda u situacijama iz svakodnevnog života. Poslovicama u sva tri jezika se daju pretpostavke, koje su najčešće prikazane kao formulacije u vidu monoloških oblika: pouka, saznanje ili kletva. Leksemom dom predstavljene su tradicionalne vrednosti i običaji naroda, kroz koje su prikazani i odnosi unutar porodice, kao i odnos porodice prema svetu koji je okružuje, kao merilo svih društvenih, moralnih i porodičnih vrednosti.
Poslovice u rusinskom jeziku su znatno manjeg obima u odnosu na ruski i srpski jezički korpus, te je na osnovu korpusa rusinskog jezika, koji je pronađen, vršeno istraživanje i predstavljanje istih u procesu formiranja jezičke slike sveta izvornih govornika rusinskog jezika. Znatno veći broj poslovica postoji u srpskom jeziku, dok je ruski jezik bogat poslovicama koje sadrže leksemu dom. Na osnovu analize u sva tri jezika dolazimo do saznanja da su rusinske poslovice uglavnom neekvivalentne, tj. izostaje ekvivalentnost i na planu slikovitosti i na semantičkom planu u poređenju sa ruskim, odnosno srpskim poslovicama.
Na osnovu svega pomenutog dolazimo do sledećeg zaključka:
- Na nivou leksema postoje pojedinačni slučajevi s razlikom u značenju, ali većina leksema ima potpune ekvivalente u sva tri jezika, dok se periferna značenja razlikuju u rusinskom i ruskom jeziku, a sekundarna značenja su kod svih leksema potpuni ekvivalenti.
- Na nivou frazeologizama u sva tri jezika postoje potpuni ekvivalenti, dok je veoma mali broj bezekvivalentnih, tj. razlike u jezičkim slikama sveta su neznatne, jer uglavnom preovlađuju frazeologizmi u sva tri jezika koji imaju potpune ekvivalente.
- Na nivou poslovica u ruskom i srpskom jeziku primetni su potpuni ekvivalenti, dok se rusinski jezik razlikuje od srpskog i ruskog jezika po najvećem broju bezekvivalenata. Ovakvo stanje u jeziku je rezultat odaljavanja leksičkih i semantičkih struktura poslovica u odnosu na frazeološke jedinice koje se nalaze u njihovom sastavu.
Ovom knjigom započeto je proučavanje lingvokulturoloških koncepata u rusinskom jeziku, s obzirom na to da je tema široko zastupljena u ruskoj lingvistici, te je ista našla odjeka i u srpskoj lingvističkoj literaturi. Rečnik frazeoloških izraza u rusinskom jeziku do danas nije objavljen, a proučavanje koncepata u pomenutim jezicima predstavlja najaktuelniju temu savremene lingvistike.
Lingvokulturološkim konceptima se formira jezička slika sveta naroda, te njihov pogled na svet koji ih okružuje, u konkretizaciji vremena i prostora, kao i sagledavanje sveta kroz prizmu osnovne jedinice društva predstavljenu leksemama dom, hiža i kuća.
Представянє кнїжки Зденка Лазора „Хижа“
Кнїжка автора Зденка Лазора „Хижа“ представя науково-виглєдовацку роботу котра настала на основу линґвокултуролоґийних виглєдованьох концептох котри облапени у фразеолоґийних виразох, присловкох и мудрих виреченьох народу котри жиє на подручю АП Войводини и Републики Сербиї, а одноша ше на представнїкох росийского, руского и сербского народу. Робота заснована на хипотези же фразеолоґийни вирази у шицких трох язикох, при шицких трох жридлових бешеднїкох спомнутих народох, на синхроним уровню иста, та же ше розликую лєм периферни значеня истих фразеолоґийних виразох. Робота помогнє же би ше спознали шицки спони котри нас вяжу до єдней компактней цалосци, алє источашнє же би ше през призму концептох опатрел и цали єден швет народох о котрих слово у тей кнїжки.
Аутор тей кнїжки, як и сам гутори билинґвална особа, та през розлични заключки доказал же ше линґвистични швети трох язикох котри по своїх прикметох блїзки, нє розликую пребарз вельо, алє зоз другого боку доказал и же линґвистика наука котра ше вше розвива, та же ше през ню можу представиц и други концепти котри характеристични за вукупни славянски народи. Линґвокултуролоґийни концепт хижа у росийсским, руским и сербским язику карика котра зєдинює шицки три язики и повязує у истей ровнї, та тота кнїжка у велїм помогнє же би ше до тераз нєвиглєдани концепти руского язика баржей спознали. Автор, як наводзи рецензент, зачатнїк линґвокултуролоґийного виглєдованя у руским язику, котри ище вше нє виглєдани у достаточней мири у котрей вон то заслужує. Резултати линґвокултуролоґийних анализох у тей кнїжки пренайду и практичну примену у преучованю тей проблематики у упоредней линґвокултуролоґиї и найдзе практичну примену у розвою курсох линґвокултуролоґиї у славянских язикох, та похаснує як основа за дальши виглєдованя, як у обласци компаративней линґвокултуролоґиї, так и на полю упоредней фразеолоґиї и лексиколоґиї ґенетско блїзких язикох.
Концепт дом у росийским язику, односно хижа у руским язику и кућа у сербским язику представя комплексносц у формованю язичней слики швета жридлових бешеднїкох одредзеного язика. Так можеме патриц на лексему кућа у шицких трох язикох у єй примарним значеню як будинок наменєни за биванє, алє вона у каждим язику понаособ ноши вельо глїбше семантичне значенє. У росийским язику лексема дом представя фамелию котра жиє вєдно, родзински вязи членох тей фамелиї. Зоз другого боку лексема хижа у руским язику, обок значеня фамелиї, наглашене и друге значенє котре ма емоционални характер, бо ше без огляду на примарне значенє лексема хижа директно вяже нє на фамелию як основну єдинку дружтва, алє за першу и найважнєйшу особу, найважнєйшого єства у животу каждого чловека, на особу котра дому дава душу, котра ношитель цалого ґаздовства и основу людского роду, мацер. Сербски язик, гоч ма барз вельо лексеми котри у директней вязи зоз поняцом кућа, векшина лексемох преноши значенє нє лєм будинку, алє и глїбши емоционални смисел котри можеме звесц на поняце роду и походзеня. На основу деминутива у шицких трох язикох, можеме дойсц до спознаня же кажда лексема, як и єй дериват представяю у шицких трох язикох емоционалну офарбеносц, и чувство припадносци народу жридлових бешеднїкох датого язика. На таки способ ше язична слика швета на основу лексичних єдинкох шицких трох народох приблїжую єдна другей дзе ше изоглоси язикох режу або дотикую на основу примарних и секундарних значеньох лексемох. Можеме зоз сиґурносцу потвердзиц же ше концептуализация „дома“ на основу лексичного фонда представя у шицких трох язикох у истей ровнї, бо обачлїви еквиваленти на лексичним уровню у шицких трох язикох, зоз истим або приблїжним значеньом.
Преучуюци фразеолоґизми и їх семантични поля у шицких трох язикох, обачлїве вельке число фразеолоґизмох котри заєднїцки за шицки три спомнути язики, та можлїве же ше фразеолоґизми як усталєни вирази нє розходзели у своїм значеню од наставаня перших населєньох, та по нєшкайши дзень. Еквиваленти фразеолоґизмох у росийским, руским и сербским язику подполни, та ше през призму припатраня и преучованя фразеолоґизмох може обачиц заєднїцка праиндоевропска або славянска ґрупа котра вяза за шицки три язики, гоч два восточнославянски а треци южнославянски.
На самим концу , присловки у шицких трох язикох, виводза на основу искуствия народох у ситуацийох зоз каждодньового живота. Присловком у шицких трох язикох ше даваю претпоставки, котри найчастейше приказани як формулация у виду монолошких формох : поука, спознанє або клятва. З лексему дом представени традиционални вредносци и обичаї народох, през котри приказани и одношеня знука фамелиї, як и одношенє фамелиї спрам швета котри их окружує, як мерадло шицких друштвених, моралних и фамелийних вредносцох.
Присловки у руским язику значно меншого обсягу у одношеню на росийски и сербски язични корпус, та на основу корпуса руского язика, котри пренайдзени, робене виглєдованє и представлянє истих у процесу формованя язичней слики швета жридлових бешеднїкох руского язика. Значно векше число присловкох иснує у сербским язику, а росийски язик богати з присловками котри составени зоз слово дом. На основу анализи у шицких трох язикох доходзиме до спознаня же руски присловки углавним нєеквивалентни и на семантичним плану у поредзеню зоз росийскима, односно сербскима присловками.
На основу шицкого спомнутого приходзимє до шлїдуюцих заключкох:
- На уровню лексемох постоя поєдинєчни случаї з розлику у значеню, алє векшина лексемох ма подполни еквиваленти у шицких трох язикох, а периферни значеня ше розликую у росийским и руским язику, а секундарни значеня при шицких лексемох подполно еквивалентни.
- На уровню фразеолоґизмох у шицких трох язикох постоя подполни еквиваленти, а барз мале число безеквивалентних, т.є. розлики у язичних сликох швета скоро анї нєт, бо углавним преовладую фразеологизми у шицких трох язикох котри маю подполни еквиваленти.
- На уровню присловкох у росийским и сербским язику обачлїви подполни еквиваленти, а руски язик ше розликує од сербского и росийского по найвекшим числу безеквивалентох. Таке станє у язику резултат оддальованя лексичних и семантичних структурох присловкох у односу на фразеолоґийни єдинки котри ше находза у їх составе.
Зоз тоту кнїжку започате преучованє линґвокултуролоґийних концептох у руским язику, з оглядом на то же тема широко заступена у росийскей линґвистики, та иста нашла одгук и у сербскей линґвистичней литератури. Словнїк фразеолоґийних виразох у руским язику по нєшка нє обявени, а преучованє концептох у спомнутих язикох представя найактуелнєйшу тему сучасней линґвистики.
З линґвокултуролоґийнима концептами ше формує язична слика швета народох, їх попатрунок на швет котри их окружує, у конкретизациї часу и простору, як и припатранє на швет през призму основней єдинки дружтва представену з лексемами дом, хижа и кућа.
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
