Nekada se svako drugo domaćinstvo u Ravnju bavilo proizvodnjom paprika, po čemu je ovo selo bilo nadaleko i poznato, a sorta ravnjanska kapija isticala se svojim kvalitetom, međutim poslednjih godina koje su sa sobom donele brojne izazove primorale su mnoge da od ovog posla dignu ruke. Od nepovoljnih vremenskih uslova – suša, grada, oluja, preko bolesti biljaka i ekonomskih teškoća koje su uticale na tržište, sve do cena repromaterijala, đubriva i pesticida koje su naglo porasle, a pri tom otkupna cena paprike koja je ostala niska doveli su brojne poljoprivrednike do ivice održivosti, pa su se okretali drugim vidovima zarade. Osim toga, manjak radne snage zbog migracija stanovništva i slabe perspektive za mlade u poljoprivredi dodatno je otežao situaciju. Da se predaju, pak nisu hteli Kuzmići, koji u povrtarstvu ipak vide svetlu budućnost, ali isključivo ukoliko se ode korak dalje, te ponudi proizvod, ne samo sirovina.
Sa pažljivom brigom o zemljištu i tradicionalnim načinom uzgoja povrća, članovi ovog domaćinstva ne samo da održavaju porodičnu tradiciju, već u ovome vide i ključnu priliku za godine koje dolaze. Kroz vredan rad i posvećenost kvalitetu, stvorili su proizvod koji ne samo da zadovoljava potrebe lokalnog tržišta, već ima potencijal da postane prepoznatljiv brend i van granica njihovog kraja, što je i cilj.
Kako objašnjava 24-godišnji Radmilo Kuzmić, da bi čovek bio uspešan u bilo kom poslu, neophodno je da osim rada, truda i posvećenosti, ima viziju i jasne ciljeve ka kojima stremi, te svaka ideja ukoliko se dobro razradi može postati isplativ biznis.
-Moja porodica se dugo bavi povrtarstvom koje se na našem domaćinstvu zasniva na paprici i paradajzu. Kako su uslovi godinama unazad dosta nestabilni, shvatili smo da gotov proizvod može da nam donese veću zaradu od sirovine, odnosno da je isplativije da od na primer paprike koju uzgajamo, na tržištu ponudimo ajvar. Vođeni tom idejom počeli smo sa proizovodnjom ovog, mnogima omiljenog specijaliteta – počinje priču Rade.
Osim ajvara u ponudi imaju još turšiju i ceđeni paradajz, a Kuzmićima je planu da paletu proizvoda u narednom periodu dodatno obogate, te da se na njoj nađu i mesne prerađevine, domaći kulen, kobasica, šunka.
-Ideja koju imamo je vrlo jednostavna, a to je da naše proizvode učinimo dostupnim potrošačima iz grada, dakle kada neka osoba recimo sa Novog Beograda poželi da u svom stanu pojede domaći ajvar, ne ode u market i tamo ga kupi, već da ga poruči od nas, da uđe na našu internet stranicu, na instagram profil i odabere ono što mu se čini primamljivim i ukusnim. Naši proizvodi su pravljeni ručno od sirovina iz sopstvene bašte. Uzgajamo papriku na površini od oko jednog hektara, u pitanju je crvena roga koju u ajvaru kombinujemo sa takozvanom paradajz paprikom, takođe iz naše bašte. Osim paprike uzgajamo još i paradajz pod kojim imamo nekoliko plastenika – objašnjava mladi Ravnjanac.
Radmilo ističe da je cilj povećanje proizvodnje povrća u narednom periodu, a samim tim i proizvoda od istog. Kuzmići planiraju proširenje na još nekoliko plastenika, kao i izgradnju hladnjače koja bi služila kao otkupni centar.
-Planova, zamisli, ideja je puno, a videćemo šta je realno i ostvarimo. Mislim da puno toga može da se uradi. Za početak da povećamo površine pod povrćem, a zatim i da izgradimo hladnjaču. Na taj način mi bi imali mogućnost ne samo da na duže održimo naše proizvode, već i da vršimo otkup od drugoh poljoprivrednika u selu, a potom dalje da vršimo preradu. Žao mi je što tako nešto nije napravljeno ranije, jer Ravnje je bilo ozbiljan proizvođač paprike, u Srbiji jedno od najjačih mesta kada je reč o ovoj kulturi. Sećam se kada sam bio mali, izađem na ulicu i skoro ispred svake kuće bila je prikolica sa paprikom. Verujem da bi to bilo uspešno, jer čim su ljudi udruženi, imaju veću količinu da ponude na tržištu, a samim tim i mogućnost da sebi obezbede bolje uslove. Mali proizvođači nisu konkurentni u toj meri u kojoj su veliki, to je činjenica – priča Radmilo.
On navodi da je pokušaj udruživanja proizvođača paprika u Ravnju ipak viđen pre par godina, međutim ideja nije zaživela.
-Zašto se Udruženje “Ravnjanska kapija” nije održalo, zaista ne bih znao, a ni ne želim da ulazim u to, ali meni je u planu da probam nešto slično, mislim da u tome ima potencijala i da ukoliko se zamisli ozbiljno pristupi, sa jasno definisanim ciljem može da se napravi dobra priča – kaže mladi Ravnjanac.
Radmilo ističe da je, po njegovom mišljenju, ali i dosadašnjem iskustvu, tržište nezasito domaćim proizvodima i upravo tu vidi veliku šansu za svoje, ali i mnoga slična domaćinstva.
-Pre nekog vremena počeli smo da nabavljamo određene mašine koje će nam olakšati proizvodnju, ali i dalje se ono što mi radimo mahom oslanja na naše vredne ruke, pre svega moje majke Slađane. Godišnje pripremimo između 2000 i 3000 tegli ajvara, što i nije preterano velika količina, međutim sam prroces pravljenja je dosta dug. Od ranog jutra se radi, prvo se paprika, jer u ajvar stavljamo sveže povrće, zatim se pere, očisti, iseče, potom se peče u takozvanom smederevcu. Nakon toga mora malo da odstoji, pa se guli, melje, onda opet miruje nekoliko sati i tek naposletku prži na šporetu. Po tom principu dnevno napravimo do 50 tegli – objašnjava Mačvanin.
Potražanje je, ističe, dosta velika, a dobar deo prodaje se i dalje vrši po principu “od usta do usta”.
-Imamo stalne mušterije koje naše proizvode kupuju redovno i oni su nam najbolja reklama i promoter. Od ove godine malo više smo se posvetili marketingu i plasmanu preko interneta i za sada to ne ide loše, šaljemo proizvode brzom poštom, mada sam u potrazi za specijalizovanim dostavljačem koji se bavi hranom, a njih je u Srbiji jako malo. Veće količine povremeno i sam dostavljam i za sada je sve ovo trenutno rešenje – objašnjava dalje Rade i dodaje da se domaći proizvodi dosta cene.
Za sam kraj on ističe da je u pitanju porodičan biznis u koji su uključeni svi ukućani.
D. Tufegdžić
