Restoran “Salaš Stanoja Glavaša” smešten na obroncima Fruške gore, između Ležimira i Sviloša, predstavlja savršeno utočište za sve one koji žele da uživaju u miru prirode, domaćim specijalitetima i toploj, porodičnoj atmosferi. Okružen bujnom vegetacijom i čistim vazduhom, restoran pruža jedinstven ugođak. Ovo mesto nije samo gastronomski raj, već i prostor gde se neguju porodične vrednosti i autentičnost. Uz predivan pogled, svaki obrok postaje doživljaj koji povezuje goste sa prirodom i lokalnom zajednicom.
Sa dugogodišnjim iskustvom u ugostiteljstvu stečenom na Malti, a sa željom da oživi san svog oca, Jelena Odžić danas može da se pohvali brojnim gostima koji svakodnevno uživaju u ponudi koju nudi restoran “Salaš Stanoja Glavaša”. Krajem aprila ove godine ne samo da je počeo sa radom objekat koji je građen više od jedne decenije, već i čitav kraj, može se reći, da je postao popularniji među turistima.
Seoski turizam procvetao je tokom perioda korona virusa, a njegov rast nastavljen je i po završetku pandemije. Ova grana privrede igra jednu od ključnih uloga u razvoju ruralnih sredina, jer omogućava diverzifikaciju lokalne ekonomije i smanjenje zavisnosti od poljoprivrede. Sela koja se polako, ali evidentno gase, a u smislu smanjenja broja stanovnika, prvenstveno mlađe populacije, dobijaju novu šansu za život. Takođe, ova vrsta turizma donosi dodatne prihode lokalnom stanovništvu kroz pružanje smeštaja, hrane, i organizacije aktivnosti kao što su obilazak seoskih imanja, zanatskih radionica i kulturnih manifestacija. Seoski turizam podstiče očuvanje tradicionalnih vrednosti i običaja, dok istovremeno doprinosi unapređenju infrastrukture u ruralnim krajevima. Na taj način, poboljšava se kvalitet života u ovim zajednicama i utiče na smanjenje migracija ka urbanim centrima.
-Moj otac je krenuo sa izgradnjom objekta za koji je odmah znao da želi da bude restoran. On je imao viziju kako bi to mesto moglo da izgleda, međutim dugo vremena je trebalo da ista zaživi. Gradilo se polako, ali smišljeno i kvalitetno. Ljudi koji su prolazili ovom deonicom nisu mogli da ne primete ovaj objekat, jer se svojim izgledom izdvajao od onih koji se nalaze u okolini, mada je, moram istaći, po malo i usamljen, uz njega nema ni jedne kuće ili drugog domaćinstva, tako da je nemoguće ne uočiti ga. Pitali su se, bez sumnje, o čemu je reč i da li će sve što se nalazi na tom imanju dobiti svoju ulogu, što se konačno i desilo. Puno toga je urađeno u proteklih deceniju i više godina, ali sve dok se suprug i ja nismo vratili iz inostranstva bio je ovo samo jedan objekat, jedno domaćinstvo koji je čekalo da mu neko udahne život. Upravo to se i desilo pre nekih pet meseci kada smo zvanično počeli sa radom i vrata “Salaša Stanoja Glavaša” širom otvorili za goste. Za sada su prijatne reakcije, vidim da su gosti zadovoljni, sa hranom najviše, mi se trudimo da je sve sveže i domaće, a gosti to svakako prepoznaju – priča Jelena.
Kako ističe, ulaganja u pokretanje biznisa su bila dosta velika, a kao veliku prednost navodi iskustvo stečeno u inostranstvu.
-Suprug i ja smo na Malti radili sedam godina, da bi smo se naposletku odlučili na povratak u Srbiju sa idejom da otvorimo restoran i ono što smo naučili u ugostiteljstvu primenimo u našoj zemlji. Uložili smo u “Salaš” dosta vremena, truda, rada, a o sredstvima i da ne govorim, ali verujem da će nam se isplatiti. Za sada radimo dobro i to me hrabri. Seoski turizam u poslednje vreme sve više dobija na značaju, ljudi, pogotovo iz velikih gradova, željni su prirode, slobode i mira koji ona donosi, teže da se sklone i izoluju od gradske buke i vreve. Željni su domaćih proizvoda, hrane i upravo sve to je ono što im mi nudimo i što prepoznaju kao naše kvalitete – objašnjava Jelena.
Utisci gostiju su, kako ističe, izuzetno pozitivni, a najviše pohvala ide upravo na račun gastronomske ponude, mada lepe reči o celokupnom ambijentu i usluzi ne zaostaju.
-Zamerki do sada nije bilo i svi gosti su naš restoran napustili zadovoljni. Da je to tako govori u prilog činjenica da se vrlo često ponovo vraćaju. Mi se trudimo da im pružimo užitak za sva čula, izbor hrane od isključivo savežih namirnica je zaista bogat, pa se kod nas mogu probati tradicionalna jela, pa čak i pečenje koje služimo vikendom, ali i razna modernija jela, među kojima su i neki sepecijaliteti sa Malte. Takođe, priroda koja okružuje restoran, zatim igralište za decu, konji koji su nalaze u našem dvorištu, a mogu da se pomaze i nahrane su dosta zanimljivi gostima i nešto što ih privlači da nas posete – ističe Jelena.
Vođenje restoran je, navodi dalje, porodičan posao, ali zapošljavaju i lokalno stanovništvo.
-Ruralne sredine su veliki potencijal, samo ga treba iskoristiti. Nama je najbliži Sviloš, koje sve više ljudi napušta, što je tužno, mladi se teže odlučuju da ostanu na selu, hrle u gradove koje im nude više mogućnosti, ali eto, mi smo primer kako sa pravom idejom, entuzijazmom i ozbiljnim radom može da se napravi jedna dobra priča i u manjoj sredini. Za sada imamo samo restoran, ali planova za budućnost je puno, prvenstveno ćemo raditi na tome da obezbedimo i smeštajne kapacitete – završava optimistično Jelena.
D.T.
