Piše: Nemanja Milošević
Uprkos tome što većina radnog naroda živi u skladu sa onom čuvenom da penziju neće dočekati, veliki broj ljudi se na kraju ipak nekako nađe na platnom spisku penzionog fonda. Nije toliki problem penziju dočekati – problem je dočekati je zdrav i živeti pristojno od nje.
Na ovo prvo ne možemo mnogo uticati. U više navrata sam govorio o problemima zdravlja radnika, posebno u svetlu industrijalizacije karakteristične za početak ovog nam veka, pa nema smisla da se ponavljam. A, kada je reč o onom drugom, nije redak slučaj da čovek na kraju prođe kao majka Dimitrija Pantića, koja je čitav vek štedela (čitaj uplaćivala poreze i doprinose), da na kraju ne bi uštedela ništa.
Zato me i jeste, ovako mladog, zainteresovala aktuelna inicijativa za ukidanje penala za prevremeno penzionisanje. Kako sam tokom života upoznao više penzionera koji su “u ono vreme” počeli da rade još od svoje četrnaeste godine i marljivo radeći čitavog života prilično rano stekli radni staž dug četiri decenije, ne mogu, a da ne vidim nepravdu koja je ovim ljudima učinjena.
Ispostavlja se, tako, da zakon kažnjava one koji su čitav život pošteno radili, dok, sa druge strane, oni koji su na bilo kakav način nekako nakrckali 15 godina staža sticanjem starosnog uslova dobijaju penziju bez ikakvih penala. Naravno, smatram da svako ko je dočekao starost treba da živi životom dostojnim čoveka i da svako, pa čak i bez dana radnog staža, treba da ima kakav-takav izvor sredstava za život. Ali, postavlja se pitanje kako je moguće okajati grehe učinjene na štetu radnog naroda?
Kako saznajem čitajući dnevnu štampu, Socijalno ekonomski savet je prihvatio inicijativu sindikata da nakon navršenih 65 godina života više ne bude penala za prevremeno penzionisanje i da se onima koji su imali penale do tada vrati normalna penzija. To je veliki pomak u odnosu na dosadašnje stanje. Međutim, smatram da greška na ovaj način ne može biti u potpunosti ispravljena. Zato se pitam da li bi u tom slučaju nekome ko je, na primer, sada napunio 75 godina života i do sada primao umanjenu penziju, retroaktivno bila vraćena razlika u penziji za prethodnih 10 godina koliko je bio oštećen?
Takvih penzionera je mnogo i nisam siguran koliko je izvodljivo isterati pravdu do kraja. Ali, reč je o novcu koji tim ljudima, možda ne po zakonu, nego po pravdi pripada.
Sa druge strane, čitao sam i različite izjave stručnjaka, koji su govorili o tome da je odlazak u prevremenu penziju stvar izbora i da na to niko nije nateran. Zato bih ovom prilikom podsetio stručnjake na činjenicu da su u našoj zemlji mnogi svojevremeno odlazili u prevremenu penziju zbog stečaja, privatizacija ili toga što su predstavljali tehnološki višak. Mislim da nisu imali baš mnogo opcija za biranje, jer u opticaju su bile samo ulica i penzija…
Pričali su stručnjaci i da bi prihvatanje ove inicijative i njeno uvođenje u zakonske okvire moglo da utiče na finansijski kolaps čitavog penzionog sistema. Ali, mišljenja sam da na njegovo nezavidno funkcionisanje više utiču neki drugi, bitniji faktori.
Zato vas pitam, znate li koliko ljudi u Srbiji radi neprijavljeno? Znate li koliko ljudi u Srbiji formalno prima minimalac, dok ostatak “plate” prima “na ruke”? Znate li da bi priliv novca u penzioni fond sigurno bio veći kada bi svaki radnik u Srbiji bio uredno prijavljen i pošteno plaćen za svoj rad?
S tim u vezi, da bi penzioni fond mogao da funkcioniše kako treba, mislim da bismo prvo trebali da se pozabavimo crnom i sivom ekonomijom i primenom zakona. A za tako nešto, inspekcija rada bi trebala da nabavi veću dioptriju.
