Nedeljne novine na rusinskom jeziku „Rusko slovo” („Ruske slovo”) pod današnjim nazivom izlaze od 15. juna 1945. godine, kada je u Ruskom Krsturu objavljen prvi broj, a od tad su nezaobilazni deo života Rusina u Vojvodini.
U „Ruskom slovu”, iz broja u broj, deceniju za decenijom, generacije rusinskih novinara beležile su i tumačile sve što se dešavalo u životu rusinske nacionalne zajednice na prostorima nekadašnje Jugoslavije, posebno u Bačkoj, Sremu i Podunavlju gde Rusini već vekovima žive, kao i događaje u društvu i svetu oko nas. A do danas, štampano je više od 3840 brojeva „Ruskog slova”.
U vremenu globalizacije i dominacije velikih jezika, očuvanje mikrojezika poput rusinskog predstavlja pravi izazov. Upravo zato uloga “Ruskog slova” postaje još važnija. Stranice ovog lista bile su i ostale otvorene za sve teme koje su važne za rusinsku zajednicu – od politike i ekonomije, preko kulture i umetnosti, do obrazovanja i vere. Kroz decenije, “Rusko slovo” je uspelo da izgradi snažnu vezu sa svojim čitaocima, postajući njihov pouzdan izvor informacija i mišljenja.
Od kada su društvene mreže i internet sve prisutniji, važnost štampanih medija poput “Ruskog slova” ne treba potceniti. Iako štampano izdanje “Ruskog slova” ima svoju posebnu čar, “Rusko slovo” je svoju ponudu proširilo i na digitalnu platformu. Na web stranici ruskeslovo.com, oni koji žive izvan granica Srbije, kao i mlađe generacije mogu pronaći sve što ih zanima o aktualnim događajima vezanih za rusinsku zajednicu.
U svetu koji se neprestano menja, “Rusko slovo” ostaje verno svojim korenima, ali se istovremeno prilagođava novim izazovima. Zahvaljujući vrednom radu novinara i urednika, ovaj list i dalje uspeva da bude relevantan i zanimljiv svojim čitaocima.
Danas, “Rusko slovo” nastavlja da igra ključnu ulogu u očuvanju rusinskog identiteta. Kao glavno glasilo rusinske zajednice, ovaj list promoviše rusinski jezik, kulturu i tradiciju. “Rusko slovo” je više od novina – ono je simbol istrajnosti i ljubavi prema svom narodu.
Anita Čizmar
______________________________________________________________________________________________________________
„Руске слово” остава вирне своїм кореньом
Тижньово новини на руским язику „Руске слово” под нєшкайшим меном виходза од 15. юния 1945. року, кед у Руским Керестуре видате перше число, а од теди су нєзаобиходна часц живота Руснацох у Войводини.
У „Руским слове”, з числа до числа, децению за децению, ґенерациї руских новинарох зазначовали и толковали шицко цо ше случовало у живоце рускей заєднїци на просторе бувшей Югославиї, а насампредз у Бачки, Сриме и за Дунайом дзе Руснаци уж виками жию, як и у дружтве и швеце коло нас. А по нєшка, зоз друку вишли вецей як 3840 числа „Руского слова”.
У часу ґлобализациї и доминациї вельких язикох, чуванє микроязикох як руски вельке виволанє. Прето, улога „Руского слова” постава ище важнєйша. Боки того лїсту були и остали отворени за шицки теми котри важни за руску заєднїцу – од политики и економиї, прейґа култури и уметносци, до образованя и вири. През децениї тим новином ше поспишело вибудовац моцну вязу зоз читателями, та так постали и довирлїве жридло информацийох и думаньох.
Од кеди дружтвени мрежи и интернет вше сучашнєйши, важносц друкованих медийох нє треба подценїц. Гоч друкованe виданє „Руского слова” ма окремну красу, „Руске слово” свойо понуканє преширело и на диґиталну платформу. На веб боку ruskeslovo.com, тоти котри жию звонка гранїцох Сербиї, як и младши ґенерациї можу пренайсц шицко цо их цикави о актуелних случованьох вязаниих за руску заєднїцу.
У швеце котри ше нєпреривно меня, „Руске слово” остава вирне своїм кореньом, алє ше источашнє прилагодзує новим виволаньом. Дзекуюци вредней роботи новинарох и редактором, тому лїсту ше ище вше поспишує буц релевантни и цикави своїм читательом.
Нєшка, „Руске слово” ище вше представя ключну улогу у очуваню руского идентитету. Як главни гласнїк рускей заєднїци, тот лїст промовує руски язик, културу и традицию. „Руске слово” вецей од новинох – воно символ витирвалосци и любови спрам свойого народу.
*Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.
