Zdenko Lazor, profesor master ruskog jezika i književnosti u Gimnaziji “Sava Šumanović” Šid. bio je predstavnik Republike Srbije na Međunarodnoj naučnoj konferenciji na pod nazivom “Ruski jezik između modernog i tradicionalnog” koju su organizovali Panevropski fakultet „Apeiron“ iz Banja Luke, Ruski univerzitet družbe naroda, Državni univerzitet iz Sankt Peterburga, a uz podršku Lomonosovljevog univerziteta iz Moskve.
Na konferenciji je putem zum apilikacije svoje naučne radove izložilo više od 80 autora iz Rusije, Slovačke, Španije, Republike Srpske, Grčke, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Nemačke, Češke, Indije, Kine, Turske, Uzbekistana i Karakalpakije.
Profesor Lazor je lingvističkim stručnjacima iz celog sveta predstavio svoj naučno-istraživački rad „Lingvokulturološki koncept kuća u ruskom, rusinskom i srpskom jeziku“, te na taj način, po mišljenju naučnika iz lingvističkih oblasti, istakao se kao začetnik novog pravca istraživanja. On je na taj način dao doprinos ne samo ruskom već i srpskom i rusinskom jeziku istražujući koncept kao najtananije segmente jezičkih i frazeoloških izraza u prizmi poznavanja i izučavanja jezika.
Dekanka Fakulteta filoloških nauka, Larisa Čović rekla je da tema rada profesora Lazora spada u red onih najaktuelnijih jer je još uvek u lingvistici malo istraživanja koje se bave lingvokulturološkim temama, kao što su lingvokulturološki koncepti.
-Naučno istraživanje Zdenka Lazora je uspešan pokušaj strukturiranja koncepta kuća, i to čak u tri genetski bliska jezika: ruskog, rusinskog i srpskog jezika, što predstavlja nesumnjivo redak i vredan doprinos slovenskoj lingvokulturologiji. Osim toga, teorijski značaj ovog istraživanja leži u činjenici da dobijeni materijal može poslužiti kao izvor za dalje proučavanje koncepta „kuća“ u slovenskim jezicima. Studije o konceptu kuća će pomoći da se značajno stekne potpunija jezička slika sveta u Rusa, Rusina i Srba – istakla je dekanka Fakulteta filoloških nauka, Larisa Čović.
Ovim radom započeto je proučavanje lingvokulturoloških koncepata u rusinskom jeziku, s obzirom da ova tema dosad nije obrađivana u rusinistici. Rečnik frazeoloških izraza u rusinskom jeziku do danas nije objavljen, a proučavanje koncepata u pomenutim jezicima predstavlja najaktuelniju temu savremene slavistike.
-Ovaj naučno-istraživački rad je nastao na osnovu lingvokulturoloških istraživanja koncepata koji su sadržani u frazeološkim izrazima, poslovicama i mudrim izrekama naroda koji žive na području Autonomne pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, a odnose se na predstavnike ruskog, rusinskog i srpskog naroda. Rad se zasniva na hipotezi da su frazeološki izrazi u sva tri jezika, kod sva tri izvorna govornika pomenutih naroda, na sinhronom nivou ista, te da se razlikuju samo periferna značenja istih frazeoloških izraza. Rad će pomoći da se spoznaju sve spone koje nas spajaju u jednu kompaktnu celinu, ali istovremeno da se kroz prizmu koncepta sagleda i ceo jedan svet naroda o kojima je reč u ovoj knjizi – objašnjava profesor Zdenko Lazor, autor naučno-istraživačkog rada „Lingvokulturološki koncept kuća u ruskom, rusinskom i srpskom jeziku“.
On dodaje još i da je bilingvana osoba, te je kroz različite zaključke dokazao da se lingvistički svetovi tri jezika koji su po svojim osobinama bliski, ne razlikuju preterano mnogo, ali sa druge strane dokazao je i da je lingvistika nauka koja se stalno razvija, te da se kroz nju mogu predstaviti i drugi koncepti koji su karakteristični za celokupni slovenski živalj.
S. Mihajlović
Професор Зденко Лазор о фразеолоґийних виразох росийского, руского и сербского язика
Зденко Лазор, професор мастер русийского язика и кнїжовносци у Ґимназиї “Сава Шуманович” Шид. Бул представнїк Републики Сербиї на Медзинародней науковей конференциї под назву “Росийски язик помедзи модерного и традиционалного” котру орґанизовали Паневропски факултет „Aпеирон“ зоз Баня Луки, Росийски универзитет дружби народу, Державни универзитет зоз Санкт Петербурґу, а зоз потримовку Ломоносовлєвого универзитету зоз Москви.
На конференциї прейґ зум-апликациї свойо науково роботи виложело вецей од 80 ауторох зоз Русиї, Словацкей, Шпаниї, Републики Сербскей, Греческей, Сербиї, Босней и Херцеґовини, Македониї, Нємецкей, Чешкей, Индиї, Кини, Турскей, Узбекистану и Каракалпакиї.
Професор Лазор линґвистичним фаховцом зоз цалого швета представел свою науково виглєдуюцу роботу „Линґвокултуролоґийни концепт хижох у росийским, руским и сербским язику“, та на тот способ, по думаню науковцох зоз линґвистичних обласцох, визначел ше як зачатнїк нового напряму виглєдованя. Вон на тот способ дал доприношенє нє лєм росийскому язику алє и сербскому и рускому виглєдуюци концепт як najtananije сеґменти язичних и фразеолоґийних виразох у призми познаваня и виучованя язика.
Деканка Факултету филолошких наукох, Лариса Чович гвари же тема роботи професора Лазора припада до шору тих найактуелнєйших бо ище вше у линґвистики мало виглєдованя котри ше занїмаю зоз линґвокултуролоґийнима темами, як цо то линґвокултуролоґийни концепти.
-Науково виглєдованє Зденка Лазора успишне пробованє структурираня концепта хижи, и то аж у трох ґенетски блїзких язикох: росийски, руски и сербски язик, цо представля нєсумнїиве ридке и значне доприношенє словенскей линґвокултуролоґиї. Окрем того, теорийне значенє того виглєдованя лєжи у факту же достати материял може похасновац як жидло за дальше преучованє концепта „хижох“ у славянских язикох. Студиї о концепту хижох помогню же би ше значно здобула подполнєйша язична слика швета у Русох, Руснацох и Сербох – наглашела деканка Факултету филолошких наукох, Лариса Чович.
Зоз тоту роботу започате преучованє линґвикултуролоґийних концептох у руским язику, з оглядом же тота тема ище нє обробйована у русинистики. Словнїк фразеолоґийних виразох у руским язику по нєшка нє обявени, а преучованє концептох у спомнутих язикох представля найактуелнєйшу тему сучасней славистики.
-Тота науково-виглєдовацка робота настала на основу линґвокултуролоґийних виглєдованьох концептох котри затримани у фразеолоґийних виразох, присловкох и мудрих виреченьох народу котри жиє на подручю Автономней покраїни Войводини и Републики Сербиї, а одноша ше на представнїкох росийского, руского и сербского народу. Робота заснована на гипотези же фразеолоґийни вирази у шицких трох язикох , при шицких трох жридлових бешеднїкох спомнутих народох, на синхроним уровню подобна, та же ше розликую лєм периферни значеня истих фразеолоґийних виразох. Робота помогнє спознац шицки вязи котри нас капчаю до єдней компактней цалосци, алє источашнє през призму концептох збачи и цали єден швет народох о котрих слово у тей кнїжки – обяшнює професор Зденко Лазор, автор науково-виглєдовацкей роботи „Линґвокултутолоґийни концепт хижох у росийским, руским и сербским язику“
Вон доложує ище же є и билинґвана особа, та же на рижни заключки доказал же ше линґвистични швети трох язикох котри по своїх прикметох блїзки, нє розликую претерано вельо, алє зоз другого боку доказал и же линґвистика наука котра ше вше розвива, та же ше през ню можу представиц и други концепти котри характеристични за вкупне славянске жительство.
*Projekat “Od Karpata do sremske ravnice” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт “Од Карпат до сремськей рівниці” є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.
