Zaplovili su kombajni prilično rano ove godine zlatnim sremskim poljima. Još pre sredine juna, prva jutra pod pšenicom počela su da se kose, dok je ječam već uveliko bio “obrijan”. Da je žetva počela ovako rano, ne pamte ni najstariji Sremci, ali su je naši domaćini dočekali spremno.
Ipak, uprkos tome što je neuobičajeno toplo i sunčano proleće uticalo na rano sazrevanje žitarica, žetva koja je rano počela imala je dosta prekida zbog obilnih padavina sredinom juna, pa tako između sunčanih intervala i padavina jedva “uhvatismo” nekoliko poljoprivrednika na njivama.
Negde oko 18. juna, par dana nakon poslednje kiše, u obilasku fruškogorskih oranica prve zatičemo Šuljmance.
Željko Novković izašao u je u žetvu sa sinom Đorđem. Kako kaže, i oni su pšenicu počeli da skidaju još pre kiša, ali su morali da naprave pauzu.
-Počeli smo pre kiša, koje su nas omele u poslu. Nije bila zadovoljavajuća vlaga zrna, pa smo morali da sačekamo nekoliko dana i danas smo izašli da proverimo. Žetva je počela dosta ranije, ali na kraju će biti – niti ranija godina, niti kasnija žetva. Vremenski uslovi su takvi, pa u međuvremenu, što bi se reklo, “otimamo” žito od kiše, koliko god može da se skine – priča Željko, dok Đorđe polako kombajnira.
Žito, koliko smo primetili, moglo je da se skida, ali zemlja je i dalje bila vlažna, što se najbolje videlo na gumama kramponkama Zmajevog kombajna, koje su naprosto kopale blato skriveno ispod pokorice uhvaćene na površini, stvarajući lažnu sliku suvog zemljišta.
Međutim, prinosi ove godine i nisu tako loši.
-Biće oko tri i po tone po jutru, a zavisi i koliko je jutro. Znate i sami da je kod nas neko jutro manje, a neko veće – priča Željko kroz smeh.
U vožnji po Sremu, a i u razgovoru sa domaćinima, primećujemo da je ove godine značajno manje površina pod pšenicom, dok se većina sremskih polja zeleni od kukuruza, soje i suncokreta.
-Manje je pšenice posejano ove godine na osnovu situacije od lane, a što se cene tiče, ništa se ne zna. Kod nas se to nikad nije ni znalo, dokle god ne pokosimo žito i ne skinemo sve, na našu žalost. Tako smo svake godine u prilici da radimo, a ne znamo za šta radimo – priča Željko Novković i dodaje:
-Ja trenutno radim pedesetak jutara. Ranije smo radili i više, a sada, da budem iskren, planiram i ovo da smanjim. Nemamo računicu. U današnje vreme moraš raditi 200-300 hektara da bi imao nešto. Do stotinak jutara nemaš ništa. Presipamo iz šupljeg u prazno.
Kako kaže, stanje na poljima kukuruza je za sada zadovoljavajuće, u šta smo se i sami uverili.
-Ipak, sve je to još zeleno i još uvek se tu ništa ne zna. Ne volim da pričam unapred. Ne daj bože da bude neke salauke. Ne bih voleo nigde da padne led, a i ako mora, ne mora baš kod nas u Šuljmu – kaže domaćin.
Stoke, kaže, trenutno nema, osim konja koje voli. Ponekad Novkovići svaštare, ali za sada ne, jer, kaže, od toga nemaju ništa. I generalno govoreći, situacija u poljoprivredi je trenutno prilično nepovoljna, a, kako kaže, i neizvesna, što je još gore.
-Ako podbaci žito, nadamo se rodiće kukuruz, koji onda neće imati cenu. Zato je nama bolje kad ne rodi, jer onda makar imamo cenu, pa se izvučemo. O ulaganjima je suvišno i da govorim. Pogledajte samo kolika je cena dizela, a gde je sve ostalo – zaključuje Željko.
Dalje, putem ka Bešenovačkom Prnjavoru i Bešenovu, u daljini vidimo još poneki kombajn, a iza nas ostala je i ekipa koja je čistila put od blata koje je obilna kiša nedavno nanela.
Tek na izlazu iz Bešenova, na putu ka Velikim Radincima, zatičemo još jedan kombajn koji upravo istresa bunker u najlonom obloženu Dubravu.
Kvalitet proverava Đorđe Jeremić, Bešenovac. Prilično je zadovoljan.
-Bilo je kiše, ali nije mnogo natopila zrno. Nije to strašno. Žito je trebalo skinuti još pre deset dana, ali morali smo da sačekamo da prođe kiša i da se malo prosuši. Poranila je minimum 15 dana, pa i više, ali kvalitet i prinos nisu loši – priča Đorđe i dodaje:
-Nemam ja mnogo zemlje, ali mogu reći da je prinos dobar. Sa jedne parcele od 44 ara imao sam 33 metra, a sada imam da skinem sa još 20 ari, pa ćemo videti. Godina je dobra, ne žalim se. Meni je svejedno, jer nisam nikome dužan. To je najvažnije – zaključuje.
Još ne podvlačimo crtu
Ovogodišnjim prinosom pšenice zadovoljan je i Sreten Ristivojević iz Mačvanske Mitrovice, međutim kada se pomene trenutna otkupna cena žita nezadovoljno odmahuje glavom.
-Što se mene lično tiče mogu reći da je pšenica rodila lepo, tako da sam generalno zadovoljan prinosom koji se kretao od 7, pa čak i do 10 tona po hektaru, a sve u zavisnosti od zemljišta i da li je njiva dobila kiše kada joj je bilo potrebno – kaže Mačvanin.
Pod pšenicom je imao ukupno 20 hektara, a veći deo prinosa planira da skladišti.
-Žetvu smo brzo priveli kraju, počeli smo sredinom meseca i već za nekoliko dana ceo posao završili. Moram reći da je hektolitar bio baš dobar, odnosno 80, međutim kiša, koja je na kratko pauzirala poslove u polju ga je nešto malo spustila, ali u suštini i tim sam zadovoljan. Da je otkupna cena pšenice bolja, bila bi ovo dobra godina, a ovako još ne podvlačimo crtu. Manji deo prinosa ću odmah da prodam, dok ću ostatak da skladištim i da sačekam u nadi da će cena biti povoljnija u narednim mesecima. Kako bi bili na nuli ili malo iznad nje, realna cena je 30 dinara za kilogram, a sada smo daleko od toga – reči su Sretena.
Rumljani i Irižani zadoljni prinosima
I u iriškoj opštini žetva je počela desetak dana ranije nago inače. Prinosi ječma koji je prvi skinut sa iriških polja su odlični, od 7 do 8 tona po hektaru sa dobrim kvalitetom zrna, napominje Fedor Pušić, član kabineta predsednika Opštine Irig zadužen za poljoprivredu. Padavine nisu uticale na kvalitet zrna, a i dalje je večito pitanje cene. Smanjenje stočarstva uzrokovao je i manju potrebu za stočnim ječmom, a pivarski ječam se ugovara. Na teritoriji Opštine Irig 300 hektara je pod zasadima ječma i 2.000 hektara pod zasadima pšenice. Žetvu pšenice usporile su padavine zabeležene u prvoj polovini juna. Oni koji su kod sebe skladuštili pšenicu su skidali nešto ranije, dok ona koja je išla odmah u prodaju morala je da sačeka puno zrenje zrna. Ove sezone veći problem zabeležen je sa glodarima. Prvi zabeleženi prinosi u rumskoj opštini su u rasponu od 5 do 8,5 tona po hektaru, kažu u Poljoprivrednoj službi u Rumi.
Bolje nego prošle godine
Slična je situacija i na području Stare Pazove. Kako kažu u Zemljoradničkoj zadruzi Agroprom, ove godine su počeli da žanju žito 10. juna, što je dvadesetak dana ranije u odnosu na prošlu godinu.
-Prva je dospela sorta AVENUE, požnjeli smo nekih pet hektara ali smo zbog kiše morali da prekinemo – kažu u staropazovačkoj Zadruzi.
Što se tiče prinosa, prvi pokazatelji su zadovoljavajući.
-Za sada imamo 8,5 tona po hektaru sa vlagom od 12,5 posto, a hektolitar je 80,5. Ako ovako ostane to će biti bolje nego prošle godine kad smo imali prinose, koji su se kretali od 6,7 do 8,2 tone po hektaru. Kod ove sorte pšneice zrno je relativno sitno ali svi parametri kvaliteta zadovoljavaju zahteve pekarske industrije.
Dobar prinos i kvalitet se postiže primenom agrotehničkih mera.
-Što se nas tiče mi smo upotrebili punu agrotehniku, a to znači, izbor kvalitetnog sortimenta, kvalitetna setva, odrađene dve prihrane, dve zaštite lista, prva klasa i sve to uspeli smo da odradimo relativno na vreme, uprkos ne baš povoljnim vremenskim prilikama u vegetaciji. Što se tiče vremenskih uslova izbegnuti su i toplotni udari, tj. visoke temperature u vreme nalivanja zrna, pa je i to pogodovalo dobrom prinosu.
Cena pšenice trebalo bi da bude veća, smatraju u ovoj Zadruzi.
-Na berzi je oko 22 dinara, što nije zadovoljavajuće s obzirom na rast cena inputa. Pri ovim prinosima, smatramo da je neka cena od 27 dinara zadovoljavajuća.
Zemljoradnička zadruga Agroprom konstantno pšenicom seje približno istu površinu, to je oko 510 hektara, koliko je bilo posejano prethodnih godina, a toliko planiraju da zaseju i u ovoj godini.
Kvalitet zrna je odličan
Porodica Mitnaver iz Slankamenačkih vinograda u najvećem živi od ratarstva, sa pšenicom kao prioritetnom kulturom. Međutim, Danko Mitnaver, jedan od domaćina, kaže da od ove godine u svoju proizvodnju uvode i druge kulture, poput stočnog sirka, od čega tek očekuju rezultate.
-Na 100 hektara smo posejali stočni sirak, dogovorili plasman, pa ćemo na jesen videti prve efekte, kaže naš sagovornik, ističući da je eksperimentisanje sa kulturama neophodno u današnje vreme.
Žetva je i u atarima inđijske opštine ove godine počela ranije, porodica Mitnaver ratarstvom se bavi više od pola veka, raspolažu sa 1.200 jutara zemlje, pod različitim ratarskim kulturama.
-Ova godina je bila izuzetno teška, teško proleće sa ekstremnim sušama. Ostvarili smo oko 4,5 tona po jutru, ili 7,5 tona po hektaru, prošle godine smo imali veći rod, ali smo imali i veća ulaganja, kaže Mitnaver.
Prošlogodišnje kiše zahtevale su više sredstava za zaštitu useva od bolesti, što ove godine nije slučaj, pa su poljoprivrednici donekle uštedeli, a kvalitet zrna je odličan.
-Pšenica je izuzetno zdrava, hektolitar je od 79 do 82, proteini su od 11,5 do 13, objašnjava poljoprivrednik iz Slankamenačkoh vinograda, napominjući da situacija nije sjajna što se tiče cena, ali da je sada lakše baviti se poljoprivredom, jer se poseduje adekvatna mehanizacija.
Sa ocem u žetvu
I u ataru Jarka žetva ječma i pšenice je poranila. Ječam je skinut relativno brzo, dok su česte padavine prekidale i prolongirale skidanje pšenice sa oranica. Ove godine poljoprivrednici iz Jarka kažu da je pšenica imala manje bolesti nego lane i da je kiša padala baš kad je trebalo. Jedan od njih je i Nikola Gvoka koji je na žetvi ima i pomoćnika, osmogodišnjeg sina Dušana.
-Žetva je u kompletu poranila. Ječam je završen i prinosi od oko četiri tone po jutru, što je odlično kako smo se nadali. Pšenica je isto poranila, ali smo imali dosta prekida zbog kiše. U punom jeku žetva je krenula u drugoj polovini juna i tad je i bila gotova. I tu su prinosi dobri, od tri do 4,5 tone po jutru. Ove godine smo imali dobro vreme i nije bilo toliko bolesti kao prošle sezone. Kiša je padala kad je trebalo i hektolitar je dobar. Sad od ove godine se mere proteini i gluten. Dobar protein ide u mlinsku industriju, a slabiji u stočnu. Ja sam sejao strane hibride koji su imali bolji prinos, ali naše sorte imaju bolji protein. Cena se po pravilu ne zna, govori se nekih 20 – 21 dinar po kilogramu, dok je ječam 18 dinara i to je ispod svakog minimuma. Pšenicu skladištim u silosima u selu i čekam bolju cenu, a ne preterujem kad kažem da bi realna cena bila 30 dinara da pokrije sva poskupljenja i troškove. Subvencije se isplaćuju redovno, obavili smo i prijave za gorivo, preko eAgrara, rekao je Nikola Gvoka iz Jarka.
Opšti utisak
U razgovoru sa poljoprivrednim proizvođačima u Sremu, stiče se utisak da su vremenski uslovi ove godine, uprkos tome što je žetva poranila, pogodovali kvalitetu i prinosu žitarica, pre svega pšenice. Ipak, kod većine njih trenutna niska cena, koja još od lane stoji poput mramor kamena i kreće se oko 20 dinara, neće uspeti da pokrije sva ulaganja u proizvodnju, pre svega kod onih koji se ratarstvom bave na manjim površinama, a njih je najviše. Proizvođači, u najvećem broju slučajeva, ističu da bi realna cena, koja bi pokrila sva ulaganja, bila 30 dinara za kilogram.
S tim u vezi, veliki broj poljoprivrednika je ove sezone smanjio površine pod pšenicom, kako kažu, “zato što je pšenica ove godine skupa za proizvodnju”. Da li će to uticati na eventualno povećanje cene ove žitarice u mesecima koji slede, ostaje da vidimo.
ESN
