Naslov: Ne daj mi nikada da odem
Autor: Kazuo Išiguro
Roman Ne daj mi nikada da odem predstavlja jedan od najvećih komercijalnih uspeha nobelovca Kazua Išigura, za koji je dobio Nobelovu nagradu 2017. godine.
Ova knjiga nam priča o prošlosti, sećanjima i uspomenama, iako se radnja dešava u budućnosti. Keti je naratorka koja sa nama deli osećanja i nadanja, za koja možda ni sama nije svesna da se kriju u njoj. Pratimo priču o prijateljstvu, ljubavi, a zapravo je to priča o ljudskom biću, njegovom smislu, njegovoj veličini. Išiguro u epicentar stavlja ljudsko biće, sa svim svojim vrlinama, manama i sposobnošću da se izbori za sebe.
Deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Čovečanstvo zatvara oči pred tim da, jednom stvoreno, na bilo koji način, ljudsko biće je deo prirode i ne može mu se oduzeti pravo na emocije, na sopstveno telo i sopstveni izbor za život, poručuje Išiguro. U Išigurovoj viziji budućnosti, umetnost i prava ljubav su ”jedina sredstva da se izbegne odnosno odgodi neizbežno.” Prikaz dečije psihologije, dečijih igara, „klanova“, zavera, svađa i pomirenja, buđenje seksualnosti i svesti o telu, izuzetno je značajan za razumevanje romana.
“ ..za nas, u to doba našeg života, svako mesto izvan Hejlšama bilo je kao zemlja iz bajke; mi smo imali samo veoma maglovitu predstavu o spoljašnjem svetu i o tome šta je tamo moguće, a šta ne.”
“ … bilo mi je jasno da mi pokazuje kako nije zaboravio, iako jedva da smo otvoreno razgovarali ma o čemu; pokazivao mi je da nije bezbrižan i da je zaokupljen svojim delom priprema.” (citati iz knjige)
Aleksandra Topić, bibliotekar
