Ravnje je imalo školu pre oko 130 godina, a sada ima sve manje učenika pa su kombinovana odeljenja, posebno u nižim razredima, postala neophodnost
Piše: S. Đaković
Da je generalno gledano natalitet najveća „bolest” u srpskim selima i gradovima i da se to jasno odražava na sve manji broj učenika i na višak prosvetnih radnika učenika, odavno je poznato. Otuda ne treba objašnjavati zašto su gotovo sve seoske škole uglavnom sa malim brojem učenika, osim pojedinih časnih izuzetaka. Kako to izgleda u Ravnju, mačvanskom selu koje teritorijalno pripada Gradu Sremska Mitrovica, jasno je ako se kaže da seoska osmogodišnja škola sada ima oko 60 učenika. Zato su kombinovana odeljenja neophodnost, posebno u nižim razredima.
Brojke govore da tako nekada nije bilo. Prema popisu stanovništva iz 1961. godine ovo selo je imalo 1.856 meštana, a na poslednjem popisu – 2012. godine zabeležno je da Ravnje ima 395 domova sa ukupno 1.244 stanovnika. Otud nije ni čudno što seoska škola, koja je istureno odeljenje Osnovne škole “Dobrosav Radosavljević Narod” u Mačvanskoj Mitrovici ima samo oko 60 učenika!
Inače, Osnovna škola “Dobrosav Radosavljević Narod” u Mačvanskoj Mitrovici je matična škola za šest izdvojenih оdeljenja u isto toliko sela u Mačvi i sve one zajedno imaju oko 800 učenika.
U sklopu ostvarenih ulaganja koja su pred početak školske godine izvršena u nekim seoskim školama na mitrovačkom području, Ravnje nije bilo obuhvaćeno, jer dobri poznavaoci prilika kažu da je u toj školi ranije urađeno dosta toga. Na tu temi naš sagovornik je direktor Slađan Papić.
– U ovu školu je ranije dosta ulagano. Pre svega, mislim na izolaciju zgrade, na uredjene i sada solidne podove u učionicama, uredjenje okoline i slično. Učenici imaju ono što im je potrebno za učenje, ali drastično pada broj učenika. Zato su kombinacije dva razreda, posebno u nižim razredima, model rada u Ravnju – kaže Slađan Papić.
Istorija beleži da u Ravnju školske zgrade postoje oko 130 godina. Prva je sagradjena još 1893. godine. Zanimljiva je istorija izgradnje prve škole i ona kaže da su Ravnjanci preneli u selo jednu austrougarsku karaulu i od njene cigle su sagradili seosku školu, dodaje direktor Papić. Objekat se i dan danas koristi. Tu je i novija škola koja je sagradjena kasnije, a jedna od njih je sagradjena 1956. godine i ima četiri učionice, zbornicu i ostale neophodne prostorije.
Inače, zapisano je da je Ravnje selo sa dugom tradicijom školstva. Inicijativu da se u selu gradi škola pokrenuli su ugledniji meštani Petar Stanković, Marko Simić, Milan Nikolić, Pantelija Domčić i drugi, zajedno sa popom Tomom iz Zasavice 1. Dece je bilo puno u selu, na nastavu su morala da idu u školu u Zasavici 1 tako da je škola u selu konačno sagrađena 1893/94.U to vreme u njoj je učilo 150 učenika. Razlog je što su tada porodice bile znatno brojnije svaka je imala petoro – šestoro dece. Tada sagradjena škola je funkcionisala sve do 1912. godine, neko vreme nije radila, ali po završetku Prvog svetskog rata počinje ponovo da radi. Već 1925. godine gradi u Ravnju se gradi nova zgrada škole. Prva zgrada škole bila je smeštena u samom centru sela, na mestu gde se sada nalazi seoski Dom kulture, a nova je pomerena nekih stotinak metara dalje.
Škola u Ravnju je izmedju dva svetska rata bila četvorogodišnja, nastava za više razrede se održavala u Zasavici I. Sa početkom Drugog svetskog rata škola je prestala da radi i tako je bilo sve do njegovog kraja. Četvorogodišnja škola bila je sve do 1954. godine, a nakon tog postaje osmogodišnja. Tome u prilog išao je broj učenika koji se u Ravnju povećavao. U ovu školu nekada je išlo 150 učenika, a sada ih je oko 60 u.
Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta „Kakve su nam škole, takva su nam sela” koji se finansira iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
