U plejadi znamenitih, a danas nedovoljno poznatih ličnosti koje su pohađale Mitrovačku gimnaziju, a delom svoga života bile vezane i za Kuzmin, svakako, istaknuto mesto pripada dr Đorđu Basariću, našem uglednom fizičaru i matematičaru. Reč je o sinu poznatog kuzminskog paroha Milana Basarića (1878 – 1917).
Ponikao u Lici, u porodici oca sveštenika i majke učiteljice, Đorđe Basarić je rođen 29. marta 1905. godine u selu Lučanima, tadašnji srez Brinje. Za vreme Prvog svetskog rata, njegovog oca Milana, kao viđenog Srbina, austrougarske vlasti su uzele za taoca i držale u internaciji, da bi 1917. umro u teškim zatvorskim uslovima. Tako je briga o petoro male dece, od kojih je Đorđe bio najstariji, ostala na majci Julki (rođ. Ljubobratović).
Đorđe Basarić je osnovnu školu završio u Kuzminu, a gimnaziju učio u Zagrebu i Sremskoj Mitrovici. Prema sačuvanim arhivskim dokumentima, u Mitrovačkoj gimnaziji je pohađao treći, četvrti i peti razred (od školske 1918/19. do 1920/21. godine), da bi potom maturirao u Šapcu. Zbog teških materijalnih prilika, morao je da napusti studije elektrotehnike u Ljubljani i zaposli se kako bi preživeo. Tokom školovanja, radio je kao pomoćnik montera u električnoj centrali u Sremskoj Mitrovici, na postavljanju stubova, potom kao tehnički službenik – kalkulant i crtač u Hidrotehničkom odeljenju, takođe u Mitrovici.
Pošto je u Beogradu radio u bagerskoj sekciji Ministarstva građevina i na drugim poslovima, uspeo je, 1929, da diplomira fiziku. Najpre je službu dobio u Senti, a onda (1930) i u realnoj gimnaziji u (Velikoj) Kikindi, jednoj od najbolje opremljenih srednjih škola u zemlji. Pedagošku karijeru Basarić započinje kao profesor fizike, matematike i hemije, bio je čuvar matematičke zbirke i nadzorni nastavnik Kola trezvene mladeži. Od velikog značaja je bila i činjenica da je ovaj profesor, ubrzo, preuzeo brigu o astronomskoj zbirci, ali i da je predavao kosmografiju.
– Prema svedočenju njegovih bivših učenika – beleži Jelena Milogradov – Turin, u časopisu “Vasiona” (1990) – posmatranja nebeskog svoda su se sa zadovoljstvom obavljala. Određena je geografska dužina i širina sa tačnošću koju je dozvoljavao teodolit. Na zidu kabineta za fiziku bila je povučena linija koja je odgovarala ravni meridijana, a prozor je bio tako zamračen da se mogao lako posmatrati Sunčev spektar. Sem toga, bilo je dosta eksperimenata iz optike. Godine 1936. učenici su posetili i Astronomsku opservatoriju u Beogradu. Đorđe Basarić je bio jedan od posmatrača retke pojave – polarne svetlosti na našim širinama, za vreme maksimuma Sunčeve aktivnosti 1937/38. godine.
Na inicijativu Đorđa Basarića u Kikindi je, 1935/36, osnovana meteorološka gimnazijska stanica, koju je on posle rata osposobio za ozbiljnija merenja i posmatranja. Stanica će se kasnije odvojiti od škole i postati Agro-bio-hidrometeorološki centar tog grada.
Ugledni profesor i direktor Gimnazije u Kikindi ubrzo će postati predavač (1950) i viši stručni saradnik (1958) na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Doktoriraće 1963, a tri godine kasnije postati vanredni profesor, u kom svojstvu je i penzionisan (1975).
– Kada je izabran za predavača, počeo je da drži jednogodišnji kurs fizike za studente matematike, hemije, biologije i mineralogije, a od 1953/54. godine počeo je da predaje i metodiku nastave fizike, godinu dana pre nego što je taj predmet zvanično uveden. On je oformio taj predmet, stvorio odgovarajući demonstracioni praktikum i rukovodio nekoliko godina tehničkim praktikumom. Imala sam sreću da kao student prođem kroz taj praktikum i tom prilikom mnogo naučim. Metodika nastave fizike je bila prvi predmet ove vrste na Prirodno-matematičkom fakultetu, a Đorđe Basarić je napisao i udžbenik za taj predmet, jedan od prvih udžbenika metodike kod nas – reći će Jelena Milogradov-Turin, sa Matematičkog fakulteta u Beogradu, prilikom oproštaja od svog poštovanog profesora.
Profesor fizike na Beogradskom univerzitetu i prvi odgovorni urednik lista “Mladi fizičar”, Đorđe Basarić, jedno vreme đak u Kuzminu i Sremskoj Mitrovici, preminuo je 8. aprila 1990. godine.
D. Poznanović
