Naslov: Poslednja Mona Liza
Autor: Džonatan Santlofer
Uzbudljiv triler ”Poslednja Mona Liza” autora Džonatana Santlofera, inspirisan je stvarnim događajem: krađom slike Mona Lize iz muzeja Luvr, 1911. godine. Priča koja nas uvodi u misteriozni svet umetničkih krađa, falsifikata i tajnih istorijskih događaja. Radnja se prepliće između avgusta 1911. godine, kada je slika Mona Liza ukradena iz muzeja, i sadašnjosti, gde se Luk Perone, umetnik i profesor istorije umetnosti, upušta u traganje za istinom o toj krađi.
Pisac stvara misteriju, zajedno sa uzbudljivim scenama i prelepim opisima grada Firence i njegove umetnosti, kao i Pariza i Nice. Međutim, u srcu romana je ljudska priča. Radnik muzeja Vinčenco Peruđa krade umetničko delo, sliku Mona Liza. Vinčencovi motivi za krađu umetničkih dela su i “čisti i dirljivi.” Pisac ga prikazuje kao beznadežnog romantičara, čoveka sa malo sredstava, ali sa velikim strastima. U Lukovom umu, on je kompleksan čovek čije je rezonovanje razumljivo, iako neoprostivo.
“…nisam imao druge do da ih sledim. Sklopio sam pakt sa đavolom. I zato ću platiti đavolsku cenu.” (citat iz knjige)
Naslov: Pisma koja su promenila svet
Autor: Sajmon Sibag Montefjore
„Dragi čitaoče, nema ničeg boljeg od neposrednosti i izvornosti pisma” – prva je rečenica uvodnog dela knjige „Pisma koja su promenila svet”, Sajmona Sibaga Montefjora.
U uvodnom delu knjige autor promišlja o pismu kao važnom izvoru koji svedoči o životu pojedinca ili nekom važnom događaju u istoriji i činjenici da čovek ima potrebu da beleži na papir vlastite misli i osećaje.
Ono što ovu zbirku čini posebnom su prikupljena pisma iz brojnih kultura, tradicija, zemalja i rasa – od drevnog Egipta i Rima do savremene Amerike, Afrike, Indije, Kine i Rusije. Pisma obuhvataju širok raspon tema – ljubavna pisma, pozivi na oslobođenje, objave ratova i razmišljanja o smrti. Čitajući ovu knjigu otkriva se kakva su bila vremena u kojem su živeli i pisali Mahatma Gandi, Frida Kalo, Napoleon Bonaparta, Oliver Kromvel, Staljin, Lenjin, Marija Terezija i mnogi drugi.
Delovi iz pisama:
“Oh, gospodine Potemkine, kakvim ste neobičnim čudom sludeli glavu koju je društvo ranije smatralo jednom od najboljih u Evropi. Vreme je, krajnje je vreme za razborito ponašanje.” (Katarina Velika, knezu Potemkinu 18. marta 1774.)
“ Razmatrajući svoj dosadašnji život verujem da sam radio s dovoljno integriteta i predanosti da učvrstim pobedu revolucije… Proživeo sam veličanstvene dane uz tebe i ponosio sam se što pripadam vašem narodu u slavnim, ali tužnim danima Karipske krize…” (Če Gevara, Fidelu Kastru 1. aprila 1965.)
Naslov: Malajsko ludilo
Autor: Slobodan Selenić
Poslednji roman Slobodana Selenića “Malajsko ludilo”, objavljen je nakon piščeve smrti. Vreme radnje zasniva se na našoj bliskoj istoriji, od 1985. godine do sredine devedesetih. Počinje na ostrvu Lastovu, a završava u Beogradu. To je zapravo ljubavni triler. Na Lastovu se upoznaje četvorka čije sudbine potom postaju povezane. Tri muškarca se zaljube u jednu ženu, Terezu iz Samobora. Dalje pratimo jednu emotivnu, naizgled ličnu priču koja prolazi kroz sve društvene događaje koji su potom usledili. Kasnije se rekonstruiše ubistvo koje je 1993. godine počinjeno u Novom Beogradu.
Zaplet nastaje od jedne naizgled bezazlene ideje gospođe Dare Belimarković da svog nećaka pošalje na letovanje. Odnosno da ga izvuče iz miljea starog građanskog Beograda i da ga pošalje među “obične ljude.”
“Uvideo sam da bez tetke Dane nisam kadar očuvati svoju suverenost u usamljenosti.” (citat iz knjige)
Bibliotekar: Aleksandra Topić
