Kada se u Sremskoj Mitrovici spomene ime Dragana Simunovića, većina građana bi se zapitala o kome je reč. Međutim, na sam pomen nadimka Baron, svi već dobro znaju o kome se radi. Čovek koji je ostavio neizbrisiv trag u društvenom i sportskom životu grada na Savi danas u svom Laćarku uživa u zasluženoj penziji.
-Napunio sam punih 45 godina radnog staža, jes sam počeo da radim još sa 18 godina. Oko godinu dana uživam u penziji, teško je da se priviknem, stalno sam bio u nekom radnom ritmu, mada i sada ne mirujem. Vremenom ću se navići i na ovu veliku životnu promenu, radim i dalje na sportskim dešavanjima, ali u manjem obimu – počinje priču Dragan.
Završio je srednju školu 1976. godine i počeo odmah da radi u nekadašnjem “Poljostroju”, kasnije “MIV-u”, gde je proveo deset godina. Godinu dana bio je na funkciji Opštinske konferencije omladine u Sremskoj Mitrovici, u vreme nekadašnje Jugoslavije.
Trenirao je fudbal od 1976. godine, prvo u podmlatku Poljostroja, da bi kasnije prešao u prvi tim do 1984. godine. Zatim je zaigrao u folkloru Fabrike papira i celuloze “Matroz”, koja je imala svoje kulturno – umetničko društvo, a kasnije prešao na gradski folklor.
-Bilo je nebrojeno koncerata, obišao sam mnoge gradove u državi, pa i šire, nastupali smo u Italiji, Nemačkoj. Bio sam aktivan u omladinskoj organizaciji, učesnik u to vreme 14 saveznih omladinskih akcija. Osamdesetih godina bio sam glavni rukovodilac za okupljanje i organizovanje omladine, slanje akcijaša na akcije – priseća se sagovornik i dodaje:
-To su bila neverovatna vremena, lepa, opuštena, sigurna, sada da momke i devojke pitaš da li žele da idu u Sloveniju na radnu akciju, da ustaju u 4 ujutru i rade 8 sati na trasi, posle podne aktivnosti i tako mesec dana, ne znam da li bi neko pristao. Današnja omladina ta vremena teško može da shvati, ne kažem da su loši, samo ih treba usmeriti i dati da se nečim bave, u suprotnom sede ispred kompjutera, sa telefonima u rukama, ne uključuju mozak toliko i sve im je servirano kao na tacni.
Iako je imao bogat radni vek, ljudi ga najviše prepoznaju po angažmanu u PSC “Pinki” u Sremkoj Mitrovici.
-U Sportskom centru “Pinki” sam proveo punih 35 godina, neverovatno iskustvo, svaki dan nešto drugačije. Nije to bio šablonski posao, čak i kada su radni dani pored mene je svakodnevno prolazilo oko 150 do 200 momaka i devojaka koji su dolazili na treninge, razne druge aktivnosti, fitnes, aerobik – navodi Laćarac.
Na sebe je nekako samoinicijativno, a potpuno prirodno i nenametljivo Dragan preuzeo ulogu hroničara života “Pinkija”.
-Sportski centar je otvoren 1987. godine, u hali je vrilo od ljudi koji su tu svakodnevno dolazili, bio je to centar okupljanja omladine, starijih, održavane su razne utakmice, dosta i međunarodnog karaktera. U to vreme svi poznati pevači gostovali su u “Pinkiju”, Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Hari Mata Hari, Bijelo dugme. Na svakom koncertu prodavali smo više od tri hiljade ulaznica. Kada radiš tako zanimljiv posao neverovatno je kako ti radni dan brzo prođu, čak i kada sam bio pred penzijom, nekako uvek sam imao utisak da sam tek juče počeo da radim – rekao je Simunović.
Draganu je sve prošlo neverovatno brzo, bilo je nebrojano utakmica, manifestacija, priredbi. Pre desetak godina prikupio je sve što se moglo, od papira, arhive, fotografija i od svoje plate kupio fotoaparat kako bi počeo da beleži sve ono što se dešavalo u hali, ne samo utakmice. Posebno mesto u srcu ipak ima turnir u malom fudbalu.
-Turnir u malom fudbalu koji je počeo davne 1987. godine bio je jedan od najbolje organizovanih i najposećenijih na prostorima bivše Jugoslavije. Prvih godina je bilo više od 160 prijavljenih seniorskih ekipa, trajao je preko 30 radnih dana, što je sada nezamislivo. Turnir se održao sve ove godine, menjale su se generacije, dočekao sam da u selekcijama starijih veterana igra neko čiji je sin u kategoriji seniora, a unuk među pionirima. Iako sam u penziji i danas idem da radim za zapisničkim stolom u hali, vodim semafor na rukometnim utakmicama, kao i na prvoligaškim duelima Fudbalskog kluba Radnički – navodi Baron.
Za kraj, Dragan Simunović, čovek bogatog iskustva, ima poruku za mlade.
-Posao koji sam radio bio je divan, nije bitno koliko imaš godina, kada radiš sa mladima u srcu i duši ostaješ uvek mlad. Nikada nisam imao problema sa bilo kim, na utakmicama i treninzima. Mlade treba usmeriti nečim da se bave, onda ne razmišljaju o negativnim stvarima, već o treninzima, pobedama, putovanjima, što i jeste suština bavljena sportom – zaključio je on.
S. Branežac
Tekst iz dodatka “Laćarak”, oktobar 2023. godina
