Poslednjih nedelja virusi gripa i kovida 19 pune ambulante i domove zdravlja. Zbog hladnijeg vremena, kada se ljudi više okupljaju u zatvorenim prostorima, koji se retko provetravaju, u narednom periodu može se očekivati veće kruženje virusa. Osim toga, na hladnom vremenu dolazi do čestih prehlada što pogoduje virusima.
Kako kaže dr Neda Durmanović Šavija, specijalista opšte prakse u Domu zdravlja Sremska Mitrovica, simptomi gripa i korone su identični, a tačna dijagnoza postavlja se isključivo nakon testiranja.
– Oba virusa prati promuklost, temperatura, bol u grlu, suv kašalj koji dugo traje, glavobolja, bolovi u mišićima zglobovima i glavobolja. Kašalj dugo traje i liči na pertusis- veliki kašalj, a ponegde ima i pertusisa- to je bakterijska infekcija. U kojoj meri će se javiti simptomi ovih virusa zavisi i od toga koliko godina imamo i da li postoje pridružena medicinska stanja, kao što su oboljenja srca, pluća i dijabetes, jer će u tim slučajevima biti teža klinička slika. Takođe, pored gripa i korone javljaju nam se i pacijenti koji imaju stomačni virus praćen temperaturom, mučninom, prolivom i bolovima u stomaku – kaže dr Neda Durmanović Šavija.
Prema njenim rečima, najefikasnija mera prevencije, vakcinacija preporučuje se svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija, odnosno spadaju u rizičnu grupu. Vakcinu protiv gripa najbolje je primiti početkom oktobra i u novembru, tada se postiže najbolji efekat, mada ko nije obavio u to vreme, može da je primi i sada. Imunitet se stiče za dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a traje do kraja sezone, zbog čega se vakcinacija sprovodi svake godine. Neželjene reakcije nakon vakcinacije su uglavnom blage i povlače se posle najviše tri dana, a najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine. Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina. Vakcina se može primiti u bilo koje vreme u toku trajanja sezone gripa, čak i kad je virus počeo da se širi u okruženju.
Takođe, doktorka savetuje i opšte mere prevencije, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata sa zaraženima, redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, kao i jačanje imuniteta odmorom i vitaminima kroz ishranu.
Za vreme slavlja, umereno sa hranom
Tokom zimskih dana, osim virusa, brojne zdravstvene probleme mogu da izazovu i obilni i kalorični obroci uobičajeni u slavsko vreme, zbog čega doktorka savetuje umerenost u hrani i u piću.
– Prekomeran unos hrane može da izazove niz tegoba poput mučnine, povraćanja, nadutosti, nadimanja, problema sa gasovima, slabijih ili jačih bolova u stomaku, ali i pogoršanje osnovne bolesti i ozbiljne posledice kod osoba sa kardiovaskularnim, bubrežnim, želudačnim, endokrinološkim, malignim ili metaboličkim oboljenjima. Posebno oprezne trebaju da budu osobe sa kardiovaskularnim, gastrointerstinalnim i metaboličkim poremećajima. Takođe, prekomeran unos prostih ugljenih hidrata i alkohola kod dijabetičara može da izazove poremećaj nivoa šećera u krvi, dok povećan unos masne i slane hrane može da izazove nagli skok krvnog pritiska i druge komplikacije osobama sa kardiovaskularnim bolestima. Takođe, ljuta i začinjena hrana može da pogorša stanje oštećene i upaljene sluzokože želudačno-crevnog trakta ili da izazove tegobe kod osoba koje imaju kamen u žučnoj kesi zbog čega se takvim pacijentima savetuje poseban oprez u ishrani tokom praznika – kaže dr Neda Durmanović Šavija i podseća da se unosom više od dve alkoholne jedinice može ugroziti sopstveno zdravlje, kao i zdravlje i bezbednost drugih.
S. Mihajlović
