Sa samo sedam godina, Goran Tufegdžić napustio je svoje rodno mesto Salaš Noćajski, prateći roditelje u potrazi za boljim životom. Put ga je vodio preko Francuske do Kanade gde već godinama živi i radi. Montreal je njegov dom, ali koreni su mu ostali u malom mačvanskom selu. Salaš, kojem se istina ne vraća fizički tako često, nikada nije napustio njegovo srce. Sećanja na prve godine života provedene u dečjoj igri u dvorištu koje se tada činilo velikim kao država, a ulica predstavljala jedan svemir i dalje su vrlo živa.
Izgleda da čovek, bez obzira na to gde ga život odnese, uvek može da pronađe način da se vrati na svoju početnu tačku. Goran, čuvajući uspomene na rodno mesto, više puta je donirao seosku školu i tako pokazao da Salaš i decenijama nakon što je iz njega otišao, još uvek zauzima jedan deo njegovg srca.
Prvu donaciju Goran je uputio školi pre desetak godina, a sredstva koja je tom prilikom donirao ovoj ustanovi iskorišćena su za uređenje sanitarnog čvora. Druga donacija u iznosu od 4.000 eura usmerena su takođe za radove na objektu škole, a poslednja u nizu upućena proteklog leta bila je namenjena za nabavku klima uređaja za prostoriju u kojoj su smešteni predškolci.
Bez velike pompe i ne želeći da se oko donacija pravi velika galama Kanađanin, a Salaščanin je pomogao školi čiji đak nikada nije bio. Ni ovaj put on nije želeo da se o tome priča i piše, ali govorili su drugi navodeći ga kao dobar primer kako se brigom o sadašnjosti i budućnosti čuvaju neka prošla vremena i verujući da će podstaknut Goranovim delima to isto uvideti još po neko.
D. Tufegdžić
