Bez puno toga se može zamisliti jedna srpska, domaćinska kuća, ali bez rakije teško. Uz nju se pije prva jutarnja kafa, otvara apetit, dočekuju i ispraćaju gosti, u svadbu se zove sa čuturom, a po koja kap prospe po zemlji za spokoj duše umrlih, bez nje nema ni veselja, a ni tugovanja. Bilo da je volite i pijete ili ne, rakija je deo naše tradicije, svojevrsni brend, a ima i ona šala – rakija konekting pipl (rakija spaja ljude), baš tako i jeste. Ona koja se najčešće, a po svemu sudeći i najrađe, konzumira jeste šljivovica. Veselu mašinu, kako zovu kazan za pečenje ovog čudesnog napitka, Samuilo Ljeskovac iz Salaša Noćajskog potpalio je početkom oktobra. Za dobru rakiju prvi i najbitniji korak jeste kvalitetno, zrelo voće.
-Rakiju pečemo od šljiva iz našeg voćnjaka, na taj način sam siguran u kvalitet voća, mada kada nam zafali, znali smo prethodnih godina i dokupiti određene količine. U svakom slučaju bitno je da šljiva nije zelena, a ni prezrela. Treba je ubrati tačno na vreme kada je dobila svoju pravu boju, na dodir ne sme da bude tvrda i da se teško bere, mada ne sme biti ni premekana, te da je počela da truli, jer tada kreće da gubi svoja aromatična svojstva – počinje Samuilo.
Sorta šljive od koje peče rakiju je stenlejka, a sve ukupno imao je oko dve tone.
-Voće treba da vri od nekih 20 do mesec dana, neko nepisano pravilo u našoj tradicionalnoj proizvodnji rakije jeste tri nedelje, ali mislim da ga ne treba slepo slušati. Šljivu sam pokupio početkom septembra, stavio je u kace gde se fermentisala, uz dodatak kvasca i enzima, a taman koliko joj je trebalo i čekala da bude spremna za dalje korake. Inače, kod rakije od šljive proces destilacije mora započeti odmah, ne sme da postoji zastoj ili pauza nakon završene fermentacije – objašnjava Salaščanin.
Samuilo dodaje da je kod samog procesa pečenja rakije jako bitno i kakav je kazan, te da on mora biti od kvalitetnog materijala – bakra određene debljine dna i bočnih zidova.
-Nije neka nauka ispeći rakiju, ali određene stvari se moraju ispoštovati ukoliko se želi dobiti kvaltetno piće. Ove godine ispekao sam oko 220 litara, jedan deo, ostavljam za potrebe našeg domaćinstva, za poklone prijateljima, dok preostali obično prodam i to po preporuci, mahom u Novom Sadu – dodaje 37-godišnjak.
Jačina Samuilove rakije je 19,5 gradi, što je, dodaje on, manje-više prosek.
-Rakiju sam pekao tri dana, malo sam, malo sam imao društvo, uglavnom su to bila moja deca koja su me redovno obilazila, ali i prijatelji su svraćali. Lično, zadovoljan sam, mislim da je rakija dosta dobra i nadam se da će se u veselju popiti – kroz osmeh završava Samuilo.
D. Tufegdžić
