Piše: Nemanja Milošević
Ovih dana, u medijima su se pojavili rezultati jednog interesantnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, koje je bilo usmereno na prošlogodišnja prosečna primanja stanovništva i prosečnu strukturu lične potrošnje. Interesantnog, ne zbog toga što su naši statističari otkrili toplu vodu, nego zbog načina na koje su pomenuti rezultati protumačeni u naslovima novinskih članaka.
Naime, jedan od njih glasio je “Više para spiskamo na alkohol i duvan nego na knjige ili zdravlje”.
Da ne širim priču, uhvatiću se samo nekih podataka, pre svega vezanih za Vojvodinu. Prosečna zarada od 71. 236 dinara (i ja sam se začudio kada sam video iznos, al’ neko očigledno vadi prosek), najvećim delom je trošena na hranu i bezalkoholna pića (oko 37 odsto), oko 16 odsto je odlazilo na stan i režije, dok je osam odsto trošeno na transport. Za komunikacije je trošeno oko pet odsto (skupi operateri, šta ćeš), a isto toliko i za kulturu i rekreaciju, kao i odeću i obuću…
Nego, srpske novinare je zaintrigiralo to što za duvan i cigarete takođe naš čovek izdvoji nešto manje od pet odsto prihoda, dok za obrazovanje izdvaja “samo” 1,4 odsto.
A ja moje kolege otvoreno pitam – šta je tu čudno?
Kada je reč o obrazovanju, koliko znam, ono bi u Srbiji, po zakonu, trebalo da bude besplatno. Taj procenat koji izdvajamo za obrazovanje, ukoliko u obzir uzmemo navedenu činjenicu, trebao bi da bude čista nula. Međutim, svi znamo da to baš nije tako, a i da je ovaj zvanični procenat još kako umanjen. Statistika je stara kurva…
Prvo, u troškove obrazovanja ne ulaze samo novci koje dajemo na kupovinu knjiga, školarine ili kurseve. Ukoliko šaljete dete u školu, morate ga obuti i obući, pa bih dobar deo novca koji ova statistika vidi kao uložen u odeću i obuću, ipak svrstao u troškove obrazovanja. E sad, da u 1,4 pomenutih odsto uđu svi ostali izdaci za obrazovanje, teško ko će da me ubedi. Evo, stavite na papir koliko vas na godišnjem nivou izađu sveske, olovke, lenjiri, blokovi, školski dinari, lektire i udžbenici koje je propisalo nastavničko veće (nema više polovnih, setimo se samo nedavnog skandala u Šidu). A ukoliko školujete studenta, troškovi se višestruko uvećavaju. Čak i ako je “na budžetu”, morate mu platiti upis svake godine, svaku prijavu ispita, overu semestra i još gomilu besmislenih i izmišljenih troškova. Plus kiriju i režije za stan, jer ne mogu svi u dom, koji takođe nije besplatan. Plus, i student i đak moraju da jedu.
I sve to, kaže statistika, izađe jeftinije od pića i cigara. A “mediji” i javnost se zgražavaju. Ispade da smo izduvanili obrazovanje, kao Ljubiša Samardžić knjige profesora Nazora u onom filmu…
Međutim, iako ne verujem da ova dva poroka koštaju više od obrazovanja, moram priznati da je istina da za njih izdvajamo mnogo novca. Ali ni to me ne čudi, jer mu nekako dođe logično da iz godine u godinu za cigare izdvajaš sve više novca, jer su akcize otišle u nebesa. Svako malo, poskupljenje od 10 dinara. I tako, deset po deset, pregurasmo trista dindži za kutiju cigara… A posle nam krivo kad ljudi počnu da valjaju duvan na crno… I nemojte mi, molim vas, sada prosipati priče o zdravlju ili o tome koliko sam čega mogao da kupim za kutiju cigara. Ukoliko imate potrebu za tim, pročitajte moju staru kolumnu pod naslovom “Krmenadlu ne mogu da pušim” (pisanu kad je kutija cigara koštala kao kila krmenadle, samo što je krmenadla do danas poskupela duplo).
Na konstataciju da popušimo više cigara nego što uložimo u zdravlje neću ni da trošim reči. Pitaću samo gospodu statističare, da li su u troškove zdravlja uračunali svotu koja nam se na ime zdravstvenog osiguranja odbija od svake plate i novce koje hronični bolesnici redovno daju na preskupe lekove?
Nego, da skratim priču, ovi statistički podaci se, kao što rekoh, odnose na prošlu godinu. S tim u vezi, živo me zanima kakvi će biti rezultati istog istraživanja za leto gospodnje 2023. Ne znam, ali nekako sam siguran da će troškovi hrane fino da skoče. I to u dvocifrenom procentu. Osim ako ne budu uračunati u obrazovanje. Zavisi kako kome u tom trenutku bude odgovaralo.
