Porodica Dragane Gačić Pribičević iz Rume je prava kolekcionarska. Sa 16.000 brižno skupljanih salveta od detinjstva do danas, kako kaže, mogla bi da otvori i muzej koji bi svakako bio nesvakidašnji i koji bi sigurno generacije žena podsetio na neka srećnija vremena kada su devojčice bile princeze. Važnost ovog i hobija uopšte ističe u svakom trenutku, što nije zaobišlo ni njenu ćerku Doroteu koja sad ima osam i po godina.
-Do svoje 14. godine živela sam u Bačincima, pripadam onoj generaciji koja je igrala lastiš i skupljala salvete, tako da su koreni ovog mog hobija potekli baš iz tog perioda. Кada sam rodila ćerku, poželela sam da joj još kao maloj pokažem stvari sa kojima sam se ja igrala i koje su me zanimale. Našla sam u svojoj devojačkoj kući kutiju salveta pod krevetom i već je vlaga počela da ih uništava. Bilo je tu oko 200 komada salveta, bilo mi je žao da ih bacim, pa sam ih donela u Rumu. I onda mi je sestra jednog dana donela gomilu novih salveta iz knjižare i to u vreme kada je krenula ona euforija sa dekupažom. Tu sam već zagrizla mamac, setila se kako smo se kao deca menjali, a na ceni su posebno bile one „japanske“. A u glavi film iz prošlosti, govori Dragana, koja je nakon Кarlovačke gimnazije i studija grčkog i latinskog jezika porodicu oformila u Rumi.
I tako je ponovo oživela stara strast. Prvo kupovina jednog po jednog komada, kasnije kupovina čitavih paketa. Angažovanje je bilo toliko da je salvete počela da menja sa preko 40 žena iz inostranstva. Najviše preko društvenih mreža se povezala sa isto tako pasioniranim kolekcionarkama iz Norveške, Švedske, Bugarske… za koje kaže da su veoma revnosne u kolekcionarstvu. Svakodnevno su počeli da stižu novi paketi, a Draganina kolekcija se iz dana u dan uvećavala. Za nju je pored toga još važnije što je i ćerku uvela u taj svet.
-Ćerku sam počela da učim kroz igru. Imala je samo 2,5 godine. Dam joj bunt salveta, što šarenijih i onda ih ona slaže. Кad je malo porasla, objasnila sam joj kako da ih sortira prema motivima: novogodišnje, uskršnje, rođendanske, one sa životinjskim, morskim motivima. Nadam se da ću istrajati što duže u ovoj priči. Volela bih da ćerka jednog dana nastavi sve ovo, ali bez presije, neću je opterećivati ako ne bude pokazala interesovanje u budućnosti. Za sada joj je to zanimljivo jer su salvete živopisne, ali pošto je ona dete novog doba, ne očekujem da razumemo lepotu na isti način, dodaje Dragana.
Za sada Dragana i Dorotea svakodnevno uživaju u svom hobiju. Suprug, kako je često u inostranstvu, a i sam je kolekcionar, po povratku sa poslovnih putovanja donosi nove salvete. A koliko god delovalo suprotno, za ovaj hobi Dragana kaže da nije ni malo jeftin, a one kolekcionarske salvete su prilično skupe. Primera radi, salvetu sa venčanja princa Čarlsa i princeze Dajane na aukciji je platila 70 evra. Postoje marke salveta koje su isključivo kolekcionarske i takvi paketi koštaju po 15 -20 dolara i one se kupuju u hobi radnjama i antikvarnicama.
-Aktivno sam menjala salvete sa drugim ženama iz inostranstva sigurno pet godina, ali sam zbog prevelikih troškova poštarine morala da prekinem. Trenutno imamo preko 16.000 salveta, ali ta brojka se menja na mesečnom nivou,kako mi pristižu nove salvete. Velika želja mi je da stvorim muzej salveta, mislim da tako nešto ne postoji kod nas ili bar ja nisam čula. U glavi smišljam kocept kako bi to trebalo da izgleda. Jednostavno, volim nesvakidašnje stvari, zaključuje Dragana.
Кao što rekosmo na početku, ovo je jedna zanimljiva kolekcionarska porodica, o hobiju Draganinog supruga i njegovoj vrednoj kolekciji ćemo pisati drugom prilikom. Njagova kolekcija takođe zavređuje celu stranicu koja će isto kao i Draganina sigurno naše velike dečake vratiti u vreme kada su oni obarali s nogu princeze sa početka naše priče. Nama ostaje da se nadamo da će takvi prinčevi i princeze ponovo zavladati svetom.
S.B.
