Manđelošani i Grgurevčani su na najboljem putu, ako se takav put uopšte može nazvati najboljim, da se ozbiljno posvađaju. U stvari, svađa je u toku, a ona će, po svemu sudeći imati i značajne materijalne posledice. A razlog je – voda!
Subota, 6. oktobar 1973.
Da se dva fruškogorska sela, ljudi u njima, svađaju, nije baš neobično. Jer, da Divošani i Čalmanci, na primer, uvek imaju nešto “među sobom”, da Manđelošani i Grgurevčani od vajkada “biju boj”, da i ostala sela imaju svog “partnera”, u svojevremenom nadmetanju i podmetanju, svima je znano. Međutim, kada “zagrmi”, kada je ozbiljan problem u pitanju, ti svojevrsni lokalizmi se prevazilaze i “problema nema”. Ipak, nije sve tako.
Manđelošani i Grgurevčani su na najboljem putu, ako se takav put uopšte može nazvati najboljim, da se ozbiljno posvađaju. U stvari, svađa je u toku, a ona će, po svemu sudeći imati i značajne materijalne posledice. A razlog je – voda!
Vranjaš, nekada banja, česma, a sada radna jedinica Poljoprivrednog dobra “Boško Palkovljević”, oduvek se nalazi između Manđelosa i Grgurevaca. U toj udolici Manđelošani su izgradili kaptažu – rezervoar, odakle su dovodili vodu u selo. Taj događaj je proslavljen u Manđelosu, a na slavlju je bilo i više Grgurevčana. Jer, nije mala stvar obezbediti zdravu i izvorsku vodu za piće.
Grgurevčani nisu dugo trpeli “poraz”. Odlučili su da stignu komšije, odvojili su sredstva i – rovovi u koje su postavljene vodovodne cevi “krenuli” su od Vranjaša ka Grgurevcima. Voda sa Vranjaša nestrpljivo je čekana. I kada su već u mnogim dvorištima postavljene česme, kada su zvršene pripreme za izgradnju kupatila i modernih kuhinja, Vranjaš je za Grgurevčane “presušio”.
Manđelošani su, naime, videli da komšije kopaju rovove i postavljaju cevi, ali, kako kažu, “nisu znali o čemu se radi”. Кada je mreža postavljena, jednostavno su zabranili Grgurevčanima da se priključe na njihovu kaptažu. Jer, ako bi se i Grgurevčani priključili na istu kaptažu, verovatno ne bi bilo dovoljno vode ni za njih, ni za Manđelošane.
Grgurevčani se sada ljute na Manđelošane što im ne daju vodu, a Manđelošani se ljute na komšije što hoće da im “otmu” vodu. Istovremeno se oboje ljute na sremskomitrovačko komunalno preduzeće “Sava” koje je gradilo vodovod, a nije se potrudilo da prethodno pronađe i odgovarajuće izvorište.
Tu je, čini nam se, i uzrok svađe sva sela, a ta svađa, rekosmo, može da ima i vrlo ozbiljne posledice, koje su već dosta teške. Izgrađen je vodovod, uložena sredstva, a vode nema.
Verovatno će se ipak pronaći neko rešenje. Međutim, nije na odmet zapitati se: Кako je moguće da do ovakvih problema uopšte dođe?
B. Č.
