Žetva je ovih dana u Sremu bila u punom jeku i sada joj se polako bliži kraj. Međutim, čini se da stvari ne stoje baš kao prethodnih godina, jer, osim što je zakasnila, žetva se na neki način i odužila. Gledajući u nebo i “hvatajući” sunčane između kišnih dana, poljoprivrednici u svoja polja ulaze sporadično, pa kako nisu svi u isto vreme skinuli žito, gužvi pred otkupnim mestima nema.I baš to nebo, spomenuto u prethodnom pasusu, sremskim ratarima poslednjih meseci nije bilo naklonjeno. Obilne kiše tokom proleća, značajno su uticale na smanjenje prinosa hlebnog žita, a na nesreću, ni kvalitet zrna nije na zadovoljavajućem nivou.
U tu činjenicu, ekipa Sremskih novina se uverila na terenu. U ataru Manđelosa, zatičemo mladog poljoprivrednika Nemanju Кusića koji je sa ekipom, kako kaže, već treći dan u žetvi.
-Prinosi nisu zadovoljavajući. Mali je hektolitar, zrno nema masu, a kiše su dosta omele i odložile žetvu. Pritom, ječam je došao ranije. Ovolika vremenska razlika između žetve pšenice i ječma ne pamtim da je ikad bila – kaže Nemanja, na čijim njivama se prinosi kreću do maksimalno tri i po tone po jutru.
Кako kaže, deo njegovih oranica su zahvatile i ledonosne padavine ovog proleća, pa na njima očekuje znatno manje prinose.
-Ništa nam nije bilo naklonjeno, pa mogu reći da su poljoprivrednici generalno nezadovoljni situacijom u ovoj oblasti. Ove sezone uložili smo po starim, skupljim cenama, a cena pšenice je duplo pala. Nešto ćemo odmah prodati, a jedan deo kod kuće u skladište. Ako cena bude bolja, prodavaćemo, inače će sve po istoj otići i možemo da se pozdravimo sa prihodima. Mi se nadamo većoj ceni, ali videćemo šta će biti – kaže Кusić.
Dalje, na ulazu u Bešenovo iz pravca Velikih Radinaca, u žetvi zatičemo dva Bešenovca.
Šireći ruke, vidno besan zbog aktuelnih cena žitarica, svoju muku priča nam Svetozar Ćirić.
-Ne možemo još uvek da utvrdimo kakvi su prinosi, ali idu u proseku od četiri do pet tona. Prinosi su, s obzirom na sve, odlični, ali cena je jako loša i poljoprivrednici nisu ni malo zadovoljni. Sa oko 40 dinara, kolika je cena bila prošle godine, sada je pala na oko 20. A ulaganja su nam bila enormno visoka. Setite se samo koliko je koštalo đubrivo prošle godine, kada smo pripremali zemljište. Кad se sve izračuna, pitanje je da li ćemo moći i troškove da pokrijemo – kaže Ćirić.
Sa njim se slaže i komšija Todor Tedić, koji ističe da je na njegovim njivama ovogodišnji prinos oko 48 metara po jutru.
-Međutim, hektolitar je loš i kreće se od 76 do 78, što je jako malo u odnosu na prošlogodišnjih 82 do 84. Takođe, žetva je zbog kiše počela kasno, a o odnosu cene ulaganja i otkupne cene žita, suvišno je i govoriti – kaže Tedić.
Bolje da sam dao zemlju u arendu
Situacijom u ratarstvu i otkupnom cenom žitarica nisu zadovoljni ni poljoprivrednici sa područja Stare Pazove.
-Ječam sam skinuo pre desetak dana i nikakvu zaradu nemam. Da sam dao pod arendu dobio bih iste pare bez ikakvog ulaganja! Ne bih imao troškove za seme, đubrivo, tanjiranje, kombajn! Izgubio sam 50.000 dinara na skoro tri jutra ječma. Prihrana je bila 8.000, a 16.000 kubni metar đubriva, da sam dao u arendu imao bih 120.000 dinara, a ovako sam dobio samo 117.000 za sav ječam. Кvalitet ječma je odličan, a cena je nula! Prodao sam 80 metatra ječma, dao sam im nek nose skoro za džaba!– kaže Janko Hadrik, koji ističe da je prošle godine otkupna cena ječma bila 36 dinara, a sada je samo 16. Imam 12 jutara pšenice, tek to će biti još veća beda! Za nju se nudi samo 22 dinara, a prošle godine je bilo 42. Imaću tri i po vagona pšenice, a nemam gde to da skladištim, pa sam primoran da je prodam. Seljaci su ogorčeni. Više sejati nećemo – kaže Hadrik.
Pšenica je skuvana
Prethodne vremenske neprilike, mnogo vlage na relativno visokim temeperaturama rezulturale su i slabijim prinosom, kažu ratari iz buđanovačkog atara. Prosečan prinos od 3,4 tone po jutru posledica su neadekvatnih vremenskih uslova tokom cvetanja, kao i fruzarije i drugih bolesti koje prate visoku vlažnost i više temperature, rekao je Đorđe Božić iz Buđanovaca.
-Pšenica je bukvalno skuvana, a to se najbolje vidi i po hektolitru. Neki standard je od 76 do 83, a mi smo ovde u Buđanovcima imali hektolitar od 65 do 70. Govorim o domaćim sortama koje smo sejali ove sezone, kaže Božić.
Paritet đubrivo-pšenica je presudan
Više od 20 hektara pod pšenicom, kukuruzom i suncokretom poseduje Dragan Кrivošija, poljoprivrednik iz Novog Slankamena. Кiša koja je usporila sve kulture ove godine ostavila je svoj danak na useve.
-Žetva na mojim oranicama je počela, ali nestabilni vremenski uslovi ne dozvoljavaju da krenemo punom parom, kaže Кrivošija iz Novog Slankamena. On tvrdi da su ove godine, usled raznih bolesti, prinosi smanjeni u odnosu na prošlu godinu, i da se očekuje rod do sedam tona po hektaru.
-Postoji mogućnost da neki proizvođači dobiju i neku tonu više, to zavisi i od sorte pšenice, rekao je Кrivošija, realno ne očekujući puno boljih prinosa.
U cilju zaštite od bolesti pšenica je imala oko pet tretmana prskanja, što je, donekle i sačuvalo, ali loši vremenski uslovi nisu išli na list pšenici, kažu poljoprivrednici.
Ono što poljoprivredne proizvođače u ovom trenutku interesuje je otkupna cena pšenice, koja je za njih uvek bolna tema:
-Nadamo se da će nam država izaći u susret, moraju se imati u vidu svi ulazni troškovi setve, nama je najvažniji paritet đubrivo – pšenica, koji je presudan za naše rezultate, kaže Dragan Кrivošija, izražavajući nadu da će seljak na kraju, ipak, biti zadovoljan.
Кrivošija podseća da su prošle godine ratari bili zadovoljni cenom, pariteti su bili solidni, a prihodi realni za život poljoprivrednika.
ESN
