Ove godine, Dubrave sa bostanom su na sremačke ćuprije izašle nešto kasnije. Činilo se da će loše vremenske prilike tokom proleća i početkom leta, osim na žitu, ostaviti traga i na zelenoj kori omiljene letnje poslastice, ali, kako kažu naši poljoprivrednici, bostan se “izvukao” i ova godina, u principu, i nije prošla tako loše.
– Kvalitet bostana ove godine je dobar, za razliku od žita koje je podbacilo, iako nije bilo leda kod nas, kao prošle godine. To što nije bilo leda je i pogodovalo, bar meni, dok su poznaniku kod Pećinaca lubenice ove godine “potučene” , ali na sreću osigurao je useve – kaže Aleksa Olujić, koji svoj bostan prodaje na izlazu iz Dobrinaca, direktno sa njive.
Prodaja, kaže, dobro ide, a da bi u ovom poslu bio uspešan godinama, potrebno je raditi pošteno i voditi računa o kvalitetu.
– Osim mušterija “pored puta”, imam i kupce koji vuku veće količine i zadovoljni su, što je najvažnije. Nije im sporna cena, već kvalitet. Ja ne jurim cenu, imam mušterije sa kojima sarađujem preko 20 godina. Smatram, ako ćeš da imaš dobar odnos sa nakupcima, moraš da im ponudiš dobru robu. Ceo donji Srem kod mene pazari, ljudi se vraćaju, zadovoljni su kvalitetom – ističe Aleksa.
Kako kaže, u bostanu zarada, pogotovo ako se “potrefi” godina, nije mala. Dve tone lubenica, priča, koštaju hiljadu evra, što nije mala para. Međutim, treba imati u vidu i visoka ulaganja. U svakom slučaju, još jednom napominje da je prilikom prodaje kvalitet bostana najvažniji.
– Ne treba biti proklet, a to je problem kada je reč o marketima. Male dinje u marketima su 99 dinara, a takve ustajale plodove kakvi se tamo prodaju – ja bacam. Međutim, ljudi ipak kukaju kada im mi, proizvođači, ponudimo svež proizvod po istoj ceni – objašnjava.
Površine pod bostanom se, uprkos svemu, ističe, smanjuju u celom Sremu. Tako je i u Dobrincima, ali i u njegovim zasadima.
– Ove godine, sejao sam na oko hektar i po, a nekada sam i po četiri – pet jutara, ali ne mogu više. Veliki je ulog i zahteva puno posla. Neće više niko da radi, svi traže da im se da lubenica, a neće da se potrude i zarade. Nema radne snage, a da li će mladi da nastave sa ovim poslom, veliko je pitanje. Kod nas selu ima par njih koji su se prihvatili da rade, ali slabije je to daleko nego pre. Teški su uslovi, slabi podsticaji, mala zarada, a niko ne pita koliko se uložilo. U normalnim uslovima, po hektaru bude 50 – 60 tona, ali ove godine teško. U samom sejanju bostana bila je jaka hladnoća, a to je tropska biljka koja voli toplo. Godina će, čini mi se, biti prosečna, oko 20 tona po jutru – zaključuje Aleksa.
A, u njegove reči, uverila se i naša ekipa. Ostasmo u čudu kada smo shvatili da, na primer, u Kraljevcima više nema ni jedne jedine lubenice, kao i da je u Šašincima već godinama unazad na ulicama parkirana samo jedna prikolica sa bostanom.
Tako, sledećeg sagovornika srećemo tek u Grabovcima. Pred kućom, čuvajući bostan i dežurajući u slučaju dolaska mušterije, zatičemo mladog Mihajla Bukorca, koji je od malih nogu, uz dedu, rešio da se bavi ovim poslom.
Prema rečima deda Branislava, posao za sada solidno ide i kvalitet bostana je dobar, a u trenutku našeg razgovora Bukorci su bili, kaže, na četvrtoj prikolici.
– Kupili smo deo zemlje gde nikada pre nije bio bostan, on traži novu zemlju na kojoj lubenice nisu bile sejane. Tamo gde jesu, javlja se fuzarija koja ih uništava i pravi probleme. Kvalitet ove godine je dobar, a kupci su zadovoljni što je najbitnije. Nismo imali problema sa ledom i velikom količinom vode, a lubenice vole kada se malo osveže. Suše se ne bojimo i nama je kiša nebitna, jer zalivamo sistemom kap po kap – priča Branislav i dodaje:
– Ne sejemo puno, ove godine malo više od jutra. U penziji sam i radimo porodično, sa sinovima i unucima. Uglavnom prodajemo zagovoreno, imamo svoje kupce, trudimo se svake godine da ih ispoštujemo sa kvalitetnom i zrelom robom. Kvalitet zavisi nekada i od godine, ali zrela i slatka mora biti, to su dva najbitnija uslova.
Za kraj, dodaje i to da su lubenice ove godine, osim što su slatke, zadivljujuće velike, što može da predstavlja problem jer poslednjih godina mušterije više preferiraju one manje kilaže.
Sa kvalitetom bostana, kao i vremenskim uslovima, nisu imali problem ni Voganjci, gde su prikolice pred kuće isparkirane redovno.
– Nismo imali problema sa ledom, kvalitet je ove godine dobar, samo su malo kasnile lubenice zbog hladnog vremena. Prodajemo na malo i na veliko, cene su na početku bile 80, pa varirale. Sada je opet isto, na više ide oko 50 dinara – kaže Bosa Matić iz Vognja i dodaje:
– Nismo imali problema sa bolestima. Osim lubenica, uzgajamo dinje, paradajz, luk, pretežno povrtarsku proizvodnju. Lubenice ispred kuće prodajemo petnaestak godina, pa već imamo i redovne mušterije koje nas obilaze svake godine.
Provoditi dan pored prikolice, na vrućini, kaže nije lako, ali to je breme koje bostandžijski posao sa sobom svakako nosi.
– Lakše mi je otići na njivu, odradi se šta treba i miran si. Kod prodaje ne znaš da li će biti nešto ili neće niko svratiti, a moraš tu da budeš – kaže za kraj Bosa, gurnuvši nam u ruke jednu slatku voganjsku, da se i mi malo rashladimo na ovih 40 stepeni koje nam je poslednjih dana Celzijus podario.
N. Milošević
S. Branežac
