Кonstantne padavine ovog proleća, između ostalog, nisu pogodovale ni pčelarima. Bagremova paša je, kako saznaju Sremske novine, u potpunosti podbacila, a o aktuelnim problemima u pčelarstvu, naše ekipe razgovarale su sa pčelarima širom Srema.
Temperaturne oscilacije ove godine dovele su do toga da su pčelinje zajednice više vremena provele u košnicama, nego što su bile napolju da razvijaju svoja gnezda, kaže pčelar Dejan Ćukalović iz Inđije, koji se pčelarstvom bavi 40 godina, i, kako kaže, ne pamti ovako lošu godinu:
-Pčelari su morali da pribegnu određenim vrstama prihrane, dodavanjem još po koje pogače, ili već na neki drugi način stimulacije, kako bi održali zajednice za utakmicu koja dolazi, a to je bila bagremova paša, podseća Ćukalović.
Zbog malih površina pod bagremovom šumom, većina pčelara sa teritorije Srema gravitira prema Fruškoj gori, centralnoj Srbiji i prema valjevskom kraju, međutim, bagrem je ove godine prilično izmrzao i nije ga bilo dovoljno, kaže Ćukalović.
-Ima pčelara koji su uspeli da uzmu po neki kilogram meda, ali većina nije uzela apsolutno ništa, uspeli su oni koji su imali dobro pripremljene pčelinje zajednice, siguran je pčelar iz Inđije, napominjući da takvih nema mnogo.
Spas pčelinjim zajednicama da se donekle održe pružila je divlja kupina, da budu u snazi, da mogu da donesu određene količine meda.
Fruška gora, kao druga šuma u Evropi kada je reč o lipi, novi je izazov za pčelare. Trka za lipovu pašu počela je još u aprilu, međutim, ni to neće biti jednostavno za pčelare:
-Problem je što smo imali pune košnice pčela, sa sirotinjskom pašom, tako da su jako lako ulazile u rojidbeno stanje, znači, jedna opšta gužva u košnici, koja je nezaposlena, objašnjava Ćukalović.
Inđija je poznata po drvoredima lipe, što je nekad bilo sasvim dovoljno za pčelare, ali sada, sa razvojem pčelarstva, prinuđeni su da migriraju prema Fruškoj gori, gde planinska lipa počinje da medi.
-Ako lipa, zbog ovih kiša, i visokih temperatura, prebrzo procveta, nisam optimista ni za lipovu pašu, prognozira naš sagovornik, izražavajući nadu da se to, ipak, neće dogoditi.
Nadu pčelarima uliva suncokret, jer se već pomaljaju njegove žute glavice, što znači da će se mnogi pčelari, u zavisnosti od prevrtljive lipe, uzdati u suncokret.
Cena meda sa našim pčelarom bila je tema za diskusiju, o njoj ćemo, kako kaže, pričati kad prođe sezona, a mi se nadamo da naša čaša meda neće mnogo da zagrči ove godine.
Ni pčelari iz Rume nisu ništa bolje prošli kada je bagremov med u pitanju. Lagana zima bez izmrzavanja je obećavala, sa minimalnim gubicima pčelinjih društava, ispod višegodišnjih proseka. Međutim, koliko je zima bila blaga i obećavajuća, toliko je proleće podbacilo. Dane Кnežević, pčelar i predsednik Pčelarskog društva „Maslačak“ Ruma svoje pčele nosi na Cer na bagremovu pašu. Ove zime na 60 društava imao je gubitak samo na dva, a do 20 odsto se toleriše. Sve je bilo popunjeno, ćelije su bile popunjene na maksimumu i kao i do sada išao je na provereno mesto na Cer na potezu od Bojića do Tekeriša.
-Imali smo jake i lepe pčele, bagrem je obećavao, procvetao. Čak smo jedan dan u startu imali unos od preko tri kilograma. Onda je došlo ne nevreme, već potop. Od 14 dana koji je trebalo da budu medonosni, 11 dana smo imali obilnu kišu. Pčela donese, a znamo da kad je kiša pčela ne izlazi iz košnice, cvet je bio ispran od vetra i kiše, nektar isušen. Dok je kiša, ona što je prethodnih dana unela, ona potroši jer pčela dnevno potroši kilu do kilu i po, po društvu. Tako da sam u proseku imao pet do šest kilograma izvrcanog meda po košnici i to je ni 20 posto. Ni prošla godina na bagremu nije bila idealna, ali smo imali daleko više meda, kaže Dane Кnežević.
Za sada cenu meda nije podizao, ali ga više brine to što je na ovako tešku situaciju evidentna smanjena potražnja.
-Iz kojih razloga tačno ne znam, ali mi pčelari ipak osetimo da je vrlo verovatno u pitanju uvoz. A naš med je ubedljivo najbolji i služi za popravku kvaliteta evropskih medova, i bagrem i livada i suncokret. Čak nam je Norveška tražila sve količine uljane repice, dodaje Кnežević.
Tek oko pet kilograma bagremovog meda po košnici izvrcao je i Mitrovčanin Igor Laćarac, koji ističe da je ovogodišnja bagremova paša, u odnosu na prošlogodišnju, bila pravi fijasko.
-Sve što pčela donese preko dana, uveče rasporedi između legla i pojede. Vremenski uslovi su bili takvi da kad je bagrem bio u jakom cvetu i kada je trebao da nam da nešto, kiša nas je omela. Bagrem je bio izuzetno rodan i nadali smo se jako dobroj paši, posebno s obzirom da su pčele bile dobro pripremljene, ali stalna kiša je nije dozvolila, pa se stvorila čak i opasnost od rojevog nagona, kaže Igor.
Кoliko je ova godina nepredvidiva za pčelare, govori u prilog i jedna anegdota. Naime, u Drenovcu, gde je ovog proleća držao pčelinjak, u roku od samo nekoliko sati smenila su se dva godišnja doba.
-Tog 26. maja sam selio pčele sa bagrema na bagremac u Drenovac kod Save. Dan pred selidbu sam, pošto je bilo lepo vreme, pokosio mesto gde su bile košnice. Otišao sam nakon toga kući da organizujem posao, i samo nakon nekoliko sati, kada sam se vratio, košnice su doslovno bile u vodi – priča Igor.
Zbog dugih i obilnih kiša u vreme cvetanja bagrema, već sad se može reći da je za pčelare prošla godina bila daleko bolja, primećuje i Svetlana Ćirović iz Stare Pazove. Pred njom je tek nekoliko teglica bagremovog meda, jer je ove godina bagremova paša potpuno podbacila.
-Za bagrem je bilo katastrofa. Otišli smo ispod Iverka, jednog malog mesta prema Ceru, gde ima puno bagrema, međutim to je trajalo dva-tri, dana i udarila je kiša. Onda smo selili na drugi bagrem, prema Ljuboviji, tu smo ostavili pčele par dana, pala je kiša ponovo i pčele su skoro pojele ono što su skupile. Sad je bespašni period i jako je teško – kaže Svetlana i dodaje:
-Na lipu ne idemo zašto što se delimično preklapa sa suncokretom, a i dosta nam je seljenja za sada. Suncokret nam je tu blizu, a onda, na kraju sezone, idemo blizu Belegiša, gde ima raznog poljskog cveća. Raselimo košnice, malo na livadu, malo na suncokret.
Ipak, kako je ovih dana granulo sunce, pčelari se nadaju da će se lepo vreme nastaviti, te se nadaju da nije sve izgubljeno i da će predstojeće paše nadoknaditi gubitak bagremove.
