Ovih dana se završava veliki i jedinstven slikarski poduhvat akademske slikarke iz Rume, Lenke Krstić, nama poznatije kao članice grupe Viral koja je muralima ulepšala Rumu. Zajedno sa još 15 slikara iz Srbije Lenka učestvuje u kreiranju jedinstvenog poljskog crtanog – animiranog filma Seljaci (Chłopi), koji se delom proizvodi i u Beogradu. U pitanju je ručno slikani film, poljske autorke Dorote Kobijele, koja je za prvi takav film „S ljubavlju, Vinsent“ bila nominovana za Oskara. Lenka Krstić je 2021.godine na konkursu među 300 naših slikara prošla odabir i već neko vreme sa još 15 kolega iz Srbije svakodnevno radi u sudiju „Lumina“ produkcijske kuće Digitalkraft u Beogradu, a film se stvara delom u Poljskoj i u Litvaniji. Koliki je poduhvat u pitanju dovoljno govori podatak da se svaki frejm ručno slika, a posebno imajući u vidu to da jedan sekund klasičnog videa sadrži 25 frejmova, odnosno slika, u ovom slučaju rađenih ljudskom rukom.
-Radni dan u studiju Lumina izgleda tako što dobijemo scenu koju slikamo. To je obično sekvenca od nekoliko sekundi koju slikamo i po 2-3 meseca. Slika se frejm po frejm, tačnije svaki drugi frejm, kako bi zadata scena imala fluidnost pokreta. Najduža scena koju sam ja dobila je imala blizu 300 frejmova i slikala sam je skoro 4 meseca. Brzina nam se povećavala kako smo sticali iskustvo. Scene se razlikuju po težini, neke scene su u enterijeru, neke u eksterijeru. Neke scene imaju po 40 ljudi u kadru, neke imaju samo jedan portret. Težina scene je zavisila koliko brzi ćemo biti, opisuje Lenka svoj posao.
Film „Seljaci“ je rađen po istoimenom romanu Vladislava Rejmonta, poljskog nobelovca koji je pokušao da opiše socijalne prilike seljaka kroz četiri godišnja doba tokom 19. i početka 20. veka. Ono što ovaj film razlikuje od prethodnog „S ljubavlju Vinsent“ (Loving Vincent), poljske režiserke Dorote Kobijele, je to što se ovaj film radi u stilu akademskog realizma, za razliku od filma o Van Gogu gde su slikari radili u stilu impresionizma. Ono što ove filmove čini jedinstvenim na svetskom tržištu je to što su oslikani ljudskom rukom, bojom i strpljenjem, reči su Lenke Krstić.
-Prilika koju sam dobila, radeći na ovom filmu, je neprocenjiva, pre svega zbog iskustva. Okvirno sam naslikala 650 slika za dve godine, u proseku dve do tri slike dnevno. Tehnički sam se usavršila i proširila svoje znanje koje nisam mogla dobiti nigde drugde. Ono što je još bitno je kontinuitet u radu, koji pre ovog projekta nisam imala. Vlada supervizor je jednom rekao: “ Slikar za 10 godina stekne onoliko iskustva koliko su za godinu dana rada slikari stekli ovde.” Pored tehničkog dela, takođe mi je bitno što sam na ovom projektu upoznala talentovane ljude koji su mi postali prijatelji i nadam se da će biti još projekata na kojima ćemo zajedno raditi, a druženje nastavljamo svakako, dodala je Lenka Krstić.
– Ovaj film će možda biti i poslednji film koji je ručno oslikan, jer je AI(veštačka inteligencija) uzeo maha u skoro svim industrijama i znatno ubrzava svaki proces, zaključila je slikarka iz Rume
Biserka Petrović i Vladimir Vinkić su slikari koji su radili na prethodnom filmu u Poljskoj, i oni su zaslužni za to što je otvoren studio u Srbiji za potrebe ovog filma. Tim u Beogradu završava sa poslom 21 jula, dok će poljski studio raditi do kraja avgusta. Premijera filma u Poljskoj zakazana je za septembar, a očekivanja su da bi srpska premijera trebalo da bude organizovana u oktobru.
Foto: privatna arhiva Lenke Krstić
