Piše: Nemanja Milošević
Proteklih mesec i više dana, telefonska linija Sremskih novina gotovo se usijala. Naravno, mi u redakciji smo navikli na to da nam se čitaoci obraćaju sa različitim pitanjima, brigama, nedoumicama, te smo uvek spremni da izađemo u susret, ukoliko je to u našoj moći.
Međutim, čini mi se da čak ni skok poreza na imovinu nije zabrinuo Mitrovčane kao činjenica da na petoj strani našeg lista više nema izveštaja matičara.
Navikao naš čovek da prvo izlista čitulje, pa okrene na petu da vidi “koj se ženi, koj se pa udava”, ali i ko više neće čitati Sremske. Nekakvu toplinu oko srca mogao si da osetiš ukoliko bi pročitao da je neko od tvojih poznanika dobio dete ili se venčao, pa si mogao ljudima da čestitaš, a mogao si i da saznaš da li je umro neko kome bi otišao na sahranu.
Ipak, po instrukciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, od marta ove godine uvid u matične knjige i spise može da ima samo osoba na koju se podaci odnose, odnosno, član njene uže porodice, usvojitelj ili staratelj, pa, s tim u vezi, matična služba više nije u mogućnosti da nam pošalje tradicionalni nedeljni izveštaj.
Iz tog razloga sam, eto, osetio potrebu da vama, našim čitaocima, ovim putem obrazložim zašto izveštaja matičara u našim novinama više nema i obećam da ćemo se svojski potruditi da nedostatak te šlajfne u desnom uglu pete strane nadomestimo pričama koje će vam, nadam se, biti zanimljivije od pukog nabrajanja različitih imena.
A sada, potrudiću se da objasnim i zašto ukidanje ovog izveštaja, sa druge strane, i nije tako loše.
Naime, u izveštaju matičara koji su mediji širom Srbije redovno objavljivali, nalaze se prilično osetljivi podaci o ličnosti. Ti podaci, objavljivani su mimo volje osoba na koje se odnose, a desetine hiljada čitalaca, bez ikakvih problema, zadirale su u njihovu intimu.
Složićete se sa mnom, ali, venčanje, rođenje deteta, pa čak i smrt člana porodice, prilično su lične stvari. I zamislite kako bi se osećao neko ko je, na primer, hteo tajno da se venča, kada bi video svoje i ime svog supružnika u novinama. Takođe, postoje i vanbračno rođena deca, čiji bi roditelji, ukoliko bi im se imena našla u novinama, a s obzirom na patrijarhalne kulturne obrasce našeg društva, mogli da se suoče sa stigmom i osudama.
To su samo neki primeri koji idu u prilog ovoj instrukciji resornog ministarstva.
I, pitam se, otkud tolika radoznalost u našem narodu? Zašto nas uvek, po pravilu, interesuje ono što se događa u tuđem dvorištu? Ukoliko nekoga stvarno cenite, ukoliko ste prijatelji, sigurno ćete znati da li se oženio, dobio dete ili preminuo. Za to vam nisu potrebne novine.
Za tu radoznalost (sad malo skrećem sa teme), mnogi bi osudili aktuelne rijaliti programe po televizijama. Ali, guranje nosa tamo gde mu nije mesto je u našem društvu prisutno odvajkada, a tu našu osobinu su ovakvi programi uspešno iskoristili. Otuda im i tolika gledanost, bez obzira na nakaradan sadržaj koji plasiraju.
Zato, umesto da brinemo tuđu brigu, bilo bi bolje da se bavimo svojim životima, svojom decom, roditeljima, porodicom.
Nije taj izveštaj matičara najvažnija stvar u životu, niti u našim novinama. I bez njega, sa Sremskim u rukama, na dlanu ćete i dalje imati život sremački.
