• nedelja, 17. oktobar 2021.
Nema Vojvođana, al` nema ni Srba
Kolumna
0 Komentara

Nema Vojvođana, al` nema ni Srba

22. septembar 2021. godine

Piše: Nemanja Milošević

Poslednjih par nedelja, domaća javnost se još jednom prilično uzburkala činjenicom da je neko, još jednom, pokušao da poljulja naš nacionalni identitet, čvrst poput mramor-kamena. Pored toga što brojne, kako naši nacionalisti kažu, izmišljene nacije poput Crnogoraca, Bošnjaka, Hrvata, Kosovara i još nekih drugih pokušavaju da nas rastroje, doći će nam glave izgleda i – Vojvođani!

Naime, na sledećem popisu stanovništva, moći ćemo i ovako da se izjasnimo, a, geografska odrednica, postaće, navodno, nacionalna. Ipak, kako bi se pritisak građanstva, a i medija bliskim nacionalizmu ublažio, ona će ipak biti podvedena pod neku uopštenu kategoriju.

Ali, to je, čini se, bilo dovoljno da u svojim glavama ponovo počnemo da prekrajamo granice naše voljene domovine, brinući isključivo o tome da li će neka nova granica jednog dana nastati na Savi ili o tome da ćemo ovde, u svom komšiluku, dobiti još jednu naciju koja teži našem kulturnom “uništenju”.

Međutim, lepo je nedavno zapazio sociolog Aleksej Kišjuhas, uočivši da su i bosanski Srbi koji Bošnjake nazivaju “verskim konvertitima”, a Crnogorce “izmišljenom nacijom”, isto kao Srbi sa ove strane Drine koji smatraju isto, uz konstatacije da su i naše zapadne komšije ništa manje do “pokatoličenih Srba” i, takođe “onih izmišljenih”, u stvari – u pravu!

Jesu, i Crnogorci, i Hrvati, i Bošnjaci, i Kosovari. Svi su oni izmišljene nacije. A uz njih, izmišljeni su i Amerikanci, i Nemci, i Francuzi, i Kinezi, a, boga mi, braćo i sestre, izmišljeni su i Srbi.

Zašto? Pa, uzmimo za primer prve ljudske grupne društvene tvorevine. U potrazi za hranom, izlažući se opasnostima koje sa sobom nose sakupljanje plodova i lov, ljudska bića su evolucijom postajala sve društvenija, jer, jedino ujedinjena mogla su da prežive. I to, da prežive opasnosti koje im prete od strane drugih životinja, ali i od drugih ljudskih skupina, koje su se, takođe, ujedinile sa istim ciljem. Dakle, zbog hrane, odnosno, pukog preživljavanja.

“Odnosno, sam nacionalizam je ideja koja je implementirana, u sve i jednoj evropskoj državi, još davnih (ili ne tako davnih) dana. Pa, ni sa svojim komšijama u Jugoslaviji se nismo baš mrzeli, dok nam odozgo neko nije pustio buvu, zar ne? I, tada smo se svi izjašnjavali kao Jugosloveni. Nije li i to izmišljena nacija? “

E sad, vremenom, i društveni odnosi su malo evoluirali, pa su, tako, ljudi polako počeli da se ujedinjuju i oko nekih drugih stvari koje su neminovno nastajale u njihovim skupinama. Na primer, oko kulture, koja sa sobom, pored istih shvatanja društvenih pojava, nosi i isti jezik i religiju, odnosno, verovanja. A, i teritorije na kojima se lovilo, a posle i ratarstvom bavilo, dobile su svoje nazive. Isto kao i ljudi koji su živeli na njima.

I, dugo je to tako bilo, dok se, tek nedavno, odnosno u 18. i 19. veku u sve to nisu umešali i etnicitet i, uslovno rečeno, moderna politika, pa su počele da nastaju i nacionalne države. Dakle, i sama reč “nacija”, stara je tek nekih tristotinak godina, što je, na onoj istorijskoj liniji, samo jedan delić milimetra.

Pre toga, uprkos postojanju država, pa i same naše Srbije, sve one su bile multinacionalne i nacionalna pripadnost nije bila nešto što krucijalno. A znamo i da vojske koje su širom sveta ratovale u ime brojnih država, nisu bile jednonacionalne, pa možda sve do 20. veka.

Tako, do same etnogeneze dolazi tek u 19. veku, kada evropske elite prihvataju ideologiju nacionalizma. Tada, znamo ako smo bar malo učili istoriju, nastaje i naša nacionalna država. Baš u to vreme je, primera radi, Vuk Karadžić radio na našem, nacionalnom jeziku, koji je reformisan i zvanično se odvojio od ostalih slovenskih, postavši naš nacionalni simbol. E sad, to što se neke nacije, poput naših komšija sada zamlaćuju jezikom, drugi je problem i pitanje je vremena nastanka same nacije, ali, činjenica je da smo to činili i mi. Samo, malo ranije.

A, do svega toga je došlo, bilo kod nas, ili u nekoj drugoj zemlji, jer su nacionalne vođe rešile da odaberu neki, jedan ili više, od kriterijuma koji bi bili dovoljni da se formira nacionalna država. Sve, naravno, kreće od kulture i tradicije, a nakon uspostavljanja kulturne hegemonije, kreće politička kampanja za nacionalnu ideju, za koju se, nešto kasnije, vezuje i običan narod. Dakle, sve to ide odozgo. Odnosno, sam nacionalizam je ideja koja je implementirana, u sve i jednoj evropskoj državi, još davnih (ili ne tako davnih) dana. Pa, ni sa svojim komšijama u Jugoslaviji se nismo baš mrzeli, dok nam odozgo neko nije pustio buvu, zar ne? I, tada smo se svi izjašnjavali kao Jugosloveni. Nije li i to izmišljena nacija?

E sad, da skratimo priču, jer, i pticama na grani, ako nama već nije, jasno je da su nacija i nacionalnost nešto što postoji samo u našim umovima i administrativnim papirima, dok smo u realnom svetu samo najobičnije životinje sa po dve ruke i noge koje imaju instinkt da zadovolje potrebe poput hrane, sna i seksa.

A, što se Vojvođana tiče, isto kao što se pitam zašo se oko toga diže tolika buka, pitam se i kome je palo na pamet da to pitanje poteže u 21. veku i uvrštava ga u popis? Verujem da u našim životima postoje mnogo bitnije stvari od toga šta ćemo upisati na neki papir kada do toga dođe. Ta dobra hrana, na primer, seks, malo sna ili druženje sa komšijama koje smo zamrzeli zbog nečega što je izmišljeno.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: