Još od početka pandemije izazvane korona virusom, a kasnije i sa sukobima u Ukrajini koji su se, prosto, nadovezali na već postojeću krizu, i građani Srbije se suočavaju sa njenim efektima. Da li je reč samo o uvezenoj krizi ili o domišljatosti pojedinih domaćih proizvođača ili trgovaca i dalje je diskutabilno, o čemu je u Sremskim novinama već u više navrata bilo reči. Ali, u razgovoru sa građanima, naši novinari su najčešće imali priliku da čuju jednu rečenicu: “Hrana je najskuplja!”
S tim u vezi, ekipe Sremskih novina obišle su prodavnice i pijace po Sremu, čiji su naši novinari i sami konzumenti, te istražile kako stoje stvari sa cenama prehrambenih proizvoda danas, ali i kako ove cene utiču na kućni budžet građana.
Hrana zaista poskupela
Ovih dana, evidentno je da je cene hrane zahvatio novi talas poskupljenja. Osim osnovnih životnih namirnica, čija se cena i dalje drži na istom (mada ipak visokom) nivou, poskupelo je gotovo sve, osim suncokretovog ulja čija cena je sa dosadašnjih oko 200 dinara za litar pala na 170.
Brašno se i dalje može kupiti za oko 60 dinara za kilogram u pojedinim radnjama, kilogram šećera se kreće od 109 do 114 dinara, dok je najjeftiniji litar mleka moguće kupiti za 100 dinara.
Što se ostalih prehrambenih proizvoda tiče, pojedine cene su se povećale drastično. Uzmimo za primer cenu svinjskog buta, čija je cena sa oko 650/700 dinara za kilogram “otišla” na gotovo 900. Skoro pa kao junetina. Suhomesnate proizvode poput slanine, kobasica i pečenica, gotovo je nemoguće kupiti po ceni nižoj od 1.100 dinara, a poskupele su i mlečne prerađevine. Malu čašu kisele pavlake je teško pronaći ispod 80 dinara, litar jogurta se kreće oko 150, a tvrdi sirevi su za mnoge postali nedostižni, dok je mladi sir dostigao nekadašnju cenu kačkavalja od oko 700 dinara za kilogram.
Posebno je simptomatična cena tri veoma važne namirnice. Cena luka već neko vreme se kreće oko 200 dinara za kilogram, a isto toliko koštaće vas i kilogram krompira ili šargarepe.
Moja plata ostala ista…
Primetan skok cena u prodavnicama osetili su i građani Inđije, koji, kako kažu, najviše kupuju prehrambene proizvode i sredstva za higijenu.
-Po meni je, recimo, u Vojvodini, plodnoj i rodnoj, skup hleb, mleko i proizvodi od brašna i mleka, što mislim da nije logično s obzirom na to da oko sebe gledamo kako se seju i žanju njive – kaže Dragica Adamović Godić, potrošač iz Inđije.
Hrana je najveći udar na kućne finansije, smatraju potrošači, koji sve više skraćuju spisak neophodnih namirnica:
-Primera radi, prošle godine smo sa suprugovom penzijom mogli kupiti i nešto od mesnih proizvoda, dok ove godine to ide teže, pa smo prinuđeni da proizvodimo sami – zabrinuta je Dragica.
U ovakvoj situaciji sa cenama povezanost sa selom, onih koji su u prilici, je veća nego ranije, jer je računica u proizodnji hrane, ipak prihvatljivija.
-Imamo, srećom, kuću na selu, uzgajamo papriku, krompir, paradajz, hranimo svinje, koze i kokoške – rekla je naša sagovornica, nabrajajući u kojoj meri je to težak posao.
Pitanje za kraj razgovora bilo je kakve asocijacije izaziva „jedna crvena“, na šta je Dragica iz Inđije rekla „jedna crvena, tri proizvoda, a nekad je bila puna kesa“, i dodala da suprug i ona imaju sreće što ne kupuju cigarete, koje su nekima jedan od najvećih udara na kućni budžet.
Sve je poskupelo 100 posto – prva je reakcija Staropazovčanina Živka Đurića kada se pomenu cene životnih namirnica.
-Najviše je poskupelo meso, skoro duplo! Supruga i ja više ne kupujemo meso na kilo, svelo se na 300 grama. Ne samo kod nas u domaćinstvu. Da ne pričamo o tome kako je zdravije jesti junetinu i teletinu, a nismo u mogućnosti redovno da je priuštimo jer je nedostižno skupa. Zato je često i nema u prodaji – kaže Đurić, a to potvrđuju i oni sa natprosečnom penzijom, od oko 50.000 dinara. I oni meso kupuju u minimalnim količinama, konstatuju da je mleko poskupelo, kao i sve ostale životne namirnice.
-Povrće i voće na pijaci isto kupujemo na komad, kvalitetniji paradajz je 300 dinara kilogram, jagode nisu što su bile pa ih slabo i kupujemo. Kad je mleko poskupelo, bilo je jasno da će i cene sira i kajmaka visoko skočiti – kažu sagovornici.
Tanji se i onako skroman kućni budžet, kaže Đurić i objašnjava:
-Dok platimo komunalne troškove, koji su takođe skuplji, i gas, i struja, i voda, i odnošenje smeća, ono malo što nam ostane rasporedimo na hranu i ode penzija!
Katarina Antonić Đukić, majka tri mala deteta iz Salaša Noćajskog ističe da najveći deo kućnog budžeta koji izdvaja za hranu ide upravo na potrebe dece.
-Generalno sve je pokupelo i to je činjenica, ali ono što mene najviše pogađa, bar kada je reč o prehrambenim proizvodima, jeste skok cena mleka i proizvoda od mleka. Pavlaka je na primer nenormalno poskupela, a moja deca je obožavaju i uvek se trudim da je imam u frižideru. Generalno mlečni namazi, sirevi, jogurti, sve je znatno skuplje, a koristimo to u svakodnevnoj ishrani. Inače, dodala bih da mi i količinski dosta hrane kupujemo, jer nije isto hraniti jedno i tri deteta. Ono što mi pojedemo za par dana, neko bi jeo nedelju ili dve. Naravno, kada su u pitanju deca biram uvek kvalitetnije proizvode, što se odrazi i na račun – kaže Katarina, majka Anđelije (5), Nikolije i Ilije (3).
Salaščanka dodaje da u slučaju njene porodice oko 75 odsto kućnog budžeta odlazi na potrebe dece i račune, a ostatak na nju i supruga.
-Problem je što je sve poskupelo, a moja plata ostala ista – reči su Katarine.
“Skočili” i troškovi proizvodnje
Mariška Mandić iz Rume je dugogodišnji prodavac na zelenoj pijaci i proizvođač je većeg dela hrane koju prodaje. Kako kaže, u odnosu na prošlu godinu mnogi artikli su dvostruko, čak i trostruko skuplji. Prednjači crni luk koji se danas na pijaci prodaje po ceni od 160, čak do 200 dinara i trostruko je skuplji u odnosu na prošlu sezonu. Isto je sa ostalim proizvodima, voćem i povrćem.
-Cena španske višnje lane je bila 150, sada je 250 dinara za kilogram. Cena trešnje prošle godine je bila 200, sada se kreće od 300 do 350 dinara po kilogramu. Paradajz je najmanje poskupeo, sada je 200 dinara i nije mnogo skuplji u odnosu na 2022. godinu, ali zato za crni luk kupac mora da izdvoji tri puta više para. Mi imamo nešto i iz svoje bašte, ali i cena proizvodnje je drastično skočila. Naš mladi luk sada prodajemo po 30 dinara, a prošle godine smo ga prodavali po 15 dinara. E sad, negde čovek može da uštedi, ali hrana se kupovati mora. Nije da mi to kao prodavci koristimo, jednostavno i ono što nabavljamo je poskupelo, a poskupela je i cena proizvodnje i to je tako svuda – rekla je Mariška Mandić sa rumske zelene pijace.
ESN
