Bacao ruže na Čalmu i bombe na Treći Rajh

Nakon bombardovanja Beograda i napada na Kraljevinu Jugoslaviju, istog tog 6. aprila 1941. godine usledio je kontranapad naše avijacije

Svako od nas je za svog života imao priliku da vidi pregršt različitih fotografija. Ljudi nasmejanih, pokunjenih ili ozbiljnih lica u različitim ambijentima i odorama, vremenskim razdobljima i istorijskim epohama, gledaju nas sa njih direktno u oči ili sramežljivo skrivaju pogled.

Ali, da li ste se nekada zapitali šta se krije iza tih fotografija, ko ih je fotografisao i kakvu priču sa sobom nose?

Takvu misteriju, dugo je krila i čuvena fotografija Čalme iz vazduha, za koju se samo po kuloarima govorilo da ju je načinio neki pilot koji je, nekada davno, imao devojku u ovom fruškogorskom selu.

Međutim, ta misterija razrešena je prošle godine, kada je Mitrovčanin Jovica Stević, došao do jednog starog kofera, koji je decenijama stajao prašnjav na tavanu jedne napuštene kuće u ulici Ilariona Ruvarca, u blizini centra grada.

– Otvorivši ga, shvatio sam da je kofer pripadao pukovniku Avijacije Kraljevine Jugoslavije, Stanku (Vujo) Dikliću, Srbinu po nacionalnosti rođenom 7. oktobra 1898. godine u selu Orovac u Hrvatskoj. Kada sam to saznao, razrešila se jedna dugogodišnja dilema. Naime, još ranije, kada sam istraživao istoriju Čalme i čalmanskih Nemaca, Andreas Miler mi je pričao da postoji slika sela iz vazduha, iz 1935/36. godine, na kojoj se sa leve strane vidi katolička (nemačka) crkva u izgradnji, a sa desne pravoslavna. Pričalo se dugo o pilotu koji ju je napravio, a pronalaskom tog tajanstvenog kofera, saznao sam da je reč o, tada majoru, Dikliću i njegovom kopilotu – priča Stević.

A otkud Stanko Diklić u letu iznad Čalme, posebna je priča. Nad ovo fruškogorsko selo, uzdigla ga je ljubav. I danas selom kruže priče da je zbog ljubavi prema Jovanki Čupić, ćerki lokalnog paroha, često nadletao selo. Čalma je, u to vreme, bila obasipana ružama bacanim iz bombardera jugoslovenske avijacije.

Ova ljubav, krunisana je brakom, ali ipak, nije se srećno završila. No, to svakako nije tema ove priče, jer u privatne stvari ne valja zalaziti.

Bilo kako bilo, kada je ljubav prošla, Diklić je napredovao u čin pukovnika, a Drugi svetski rat dočekao ga je kao komandanta 8. bombarderskog “Osvetničkog” puka Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Ovaj put, umesto ruža, iz svog aviona bacao je bombe. I to, ni manje ni više, nego na Treći Rajh!

– Nakon bombardovanja Beograda i napada na Kraljevinu Jugoslaviju, istog tog 6. aprila 1941. godine usledio je kontranapad naše avijacije. O tome dugo nije bilo gotovo nikakvih podataka i te činjenice su nepravedno zapostavljene, a reč je o podvigu koji je, slobodno se može reći, jedinstven na području Evrope u tom periodu – kaže Stević.

I istina, ni bombarderi najjačih savezničkih zemalja početkom 1941. godine nisu uspevali da se probiju kroz nemačku PVO i izvrše udar na Treći Rajh. Ali, piloti Osmog puka, pod Diklićevom komandom, poletevši sa Aerodroma “Rovine” u Bosni i Hercegovini, naletom sa bombarderima “Bristol Blenhajm” uspešno su bombardovali železničku stanicu u Beču, Grac, ali i Pečuj u Mađarskoj. Zadatak je uspešno obavljen i piloti su se sa čitavim avionima vratili na svoj aerodrom. U narednih nekoliko dana, usledio je još jedan, čitav niz napada na Treći Rajh, pre svega na ciljeve u Austriji i Mađarskoj.

Akcija kojom je komandovao pukovnik Diklić, prema istorijskim podacima, ostvarila je snažan psihološki uticaj na nemačke vojnike, a i sam feldmaršal Ler, koji je komandovao napadom na Jugoslaviju, priznao je da su udari naše avijacije na teritoriji neprijatelja značajno usporili napredovanje nemačkih trupa.

Ostatak rata, naš pukovnik provodi u nemačkom zarobljeništvu, a nakon završetka ratnih sukoba, emigrira u Ameriku. Njegov i podvig njegovih saboraca, gotovo nikada nije spominjan. A, u Sremskoj Mitrovici, ostala je Stankova sestra Mara, doveka čuvajući onaj stari kofer sa početka priče. I da, ostala je jedna fotografija pitomog fruškogorskog sela, obasipanog ružama iz vazduha.

N. Milošević

Sva prava zadržavaju Sremske novine. U skladu sa Zakonom o autorskom pravu, zabranjeno svako neovlašćeno preuzimanje i objavljivanje teksta i fotografija bez dozvole autora.