• nedelja, 5. februar 2023.
SLOBODAN CVITKOVIĆ, PENZIONER I KNJIŽEVNIK IZ ŠIDA
Društvo | Reportaža | Šid
0 Komentara

SLOBODAN CVITKOVIĆ, PENZIONER I KNJIŽEVNIK IZ ŠIDA

2. decembar 2022. godine

PROBLEM GLUVIH OSOBA DRUGIMA JE NEVIDLJIV

Kada se na ulici, u radnji, javnom prevozu i sličnim javnim mestima sretne lice sa invaliditetom svaki čovek će pokušati da mu pomogne, ili barem mu neće praviti smetnje, dok je naš problem za druge osobe nevidljiv i samim tim nas većina ljudi ne može ni razumeti – kaže Slobodan Cvitković, penzioner iz Šida

-Osobe sa totalnim ili delimičnim oštećenjem sluha su u veoma nezahvalnoj situaciji. Ne mogu da kažem da je nama u svim segmentima teže nego drugim licima sa invaliditetom, ali kada se na ulici, u radnji, javnom prevozu i sličnim javnim mestima sretne lice sa invaliditetom svaki čovek će pokušati da mu pomogne, ili barem mu neće praviti smetnje, dok je naš problem za druge osobe nevidljiv i samim tim nas većina ljudi ne može ni razumeti. Tako da u raznim kontaktima, na šalterima, kod lekara i slično imamo dosta poteškoća, pa ako je osoba sa druge strane nervozna – eto problema. Takođe, u poslednje vreme problem je i korona, odnosno nošenje maski, jer većina nas kontaktira putem pogleda, čitanja sa usana i slično, a maske stvaraju dodatne probleme – ovako o svom problemu sa sluhom priča Slobodan Cvitković, penzioner iz Šida.

On ističe da u sredini u kojoj živi i gde je proveo ceo svoj vek, za ljude sa oštećenjem sluha nije urađeno skoro ništa. Smatra da bi bilo dobro da, kao i u drugim sredinama, i u Šidu postoje udruženja gluvih i nagluvih, odnosno njihove prostorije gde bi oni mogli da se okupljaju, razmenjuju mišljenja, a da stariji da prenose iskustva na mlađe. U tim prostorijama mogla bi da se održavaju razna predavanja, promocije, takmičenja, koja bi se odvijala na način da bi sve osobe sa oštećenim sluhom to mogle da razumeju i da učestvuju u svim programima.

Inače, Slobodanov dugogodišnji hobi i zadovoljstvo je pisanje, čime popunjava svoje slobodno vreme. Do sada je objavio pet knjiga, dve su zbirke pesama, jedna su sonetni venci i dva romana. Zastupljen je u preko trista zajedničkih zbornika i časopisa za književnost. I pored poznih godina života i teškog oštećenja sluha učestvovao je i još uvek učestvuje na književnim manifestacijama u mnogim gradovima u Srbiji i Republici Srpskoj. Za svoje književno stvaralaštvo do sada je osvojio brojne nagrade, kako za prozu, tako i za poeziju, od kojih mu je, kako priznaje, za srce i dušu najviše prirasla Šestodecembarska nagrada Šida koju je dobio pre nekoliko godina.

– Mene pisanje opušta i pomaže mi da lakše podnesem teskobe koje stvaraju mnogobrojne bolesti koje me prate od najranijeg detinjstva. Prve stihove sam napisao još u osnovnoj školi. Kroz pesme sam izražavao svoja osećanja, to mi je bila neka vrsta „ventila“ za emocije. Kasnije, u vrtlogu životnih događaja, uglavnom sam na neki način bio u drugom planu, jer svi koji su bili zdravi uvek su imali neku prednost i lakše su se nametali da postignu određeni cilj. Ja sam sve to teško proživljavao i nosio u sebi, a kada sam bio u najvećoj depresiji uzimao sam papir i pisao stihove. Nažalost, iz mladosti nisam ništa od tih stihova sačuvao, a mnogo napisanog nisam nikome ni pokazivao, To je sve bilo nekako za moju dušu, pa kada sam tužan i deprimiran nekoliko stihova me malo smiri i oraspoloži. Tek odlaskom u penziju, kada sam postao manje psihički i fiziči opterećen, mogao sam malo da se opustim i da se posvetim poeziji. Kada dobijem inspiraciju i napišem neku pesmu to me na neki način podseća da, ipak, i pored svih problema nisam manje vredan od drugih ljudi – kaže Slobodan Cvitković iz Šida i dodaje da svoje penzionerske dane provodi radeći ono što najviše voli, a to je pisanje poezije i proze, odnosno prenošenje na papir svojih razmišljanja, želja i ideja.

Sanja Mihajlović

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: