Sa 21. godinom je otišao u Ležimir, na dedino imanje, do tada, radio je u pekari i doneo odluku da se otisne u svet poljoprivrede. Rođeni Laćarac, Marko Sremčić, dugo je vagao i prelomio da za početak, jagoda bude prva kultura koju će uzgajati, ispostaviće se deset godina.
– Kod jagoda se javio problem zbog broja ljudi koji je potreban da bi se obrala. Zatim dolazimo do prodaje, daje se za male pare nakupcima, koji uzimaju skoro duplu razliku. Pre devet godina posadio sam i rušteve, sada imam oko 900 stabala na hektaru zemlje, na pravom je rodu. Idem na otvorenu prodaju, od dana do dana, cena osciluje, tržište nije uređeno. Kada sam posadio rušteve, radio se izvoz za Rusiju, niklo je dosta plantaža i činilo se da sve ide u dobrom smeru. Međutim… – počinje priču Sremčić.
Nije se Marko zaustavio na tome, ubrzo je posadio i breskvu, koju je ove godine u maju mesecu “ubio” led. Zasad voćke je na jutru. Proletos je u svoj asortiman voća dodao i kupine.
– Gledao sam da sve uklopim, jedno sa drugim da se spoji, završava se rušt, počinje breskva, na kraju kreće kupina. Za sada imam malu plantažicu sa oko 500 stabala kupine koja ide na stubove. Inače, sprovodim vodu do zasada, ne isplati se bušiti bunar, voda je kod nas na 125 metara dubine. Na kupinu jako utiče sunce, pa se mora redovno zalivati – kaže poljoprivrednik odrastao u Železničkoj ulici u Laćarku.
Marka u poslednje vreme muči problem sa radnicima, angažuje penzionere kojima u sezoni dodatni prihod dobro dođe. Ipak, za nekoliko godina, situacija sa radnom snagom biće još gora, prema rečima ovog poljoprivrednika.
– Voće zahteva dosta obaveza, zimska rezidba, prskanje, iznošenje granja, spaljivanje. Rušt prskam četiri puta, zimsko, u balonima, u cvetu i čim precveta od insekata. Kupinu odradim zimsko prskanje i kada skine laticu, zatim ide prihrana. Posla uvek ima, kroz voćnjak se mora proći, nešto se osuši, neka grana odlomi. Mislim da će za pet godina pola zasada biti za čupanje, dešava se već i ove, ljudi vade višnje, jabuke i drugo – upozorava uzgajivač nekoliko voćnih kultura.
Prema Markovim procenama, rušt koji je brao u četiri sorte, imao je prinos 500 kilograma na dnevnom nivou, sve ukupno oko 11 tona. Prodaje na veliko, nema vremena za male pijace i tezge. Ove godine su neka stabla i prerodila, te Marko nije stigao ni sve da obere.
Tradicionalne kulture za Srem nisu obišle ni Marka, pa tako pored voća, sadi i kukuruz, pšenicu i suncokret, na oko 20 jutara. Planira da pojača zasad pšenice, zbog aktuelne situacije u svetu. Prema njegovim rečima, ova godina je za pšenicu bila dobra, za suncokret zadovoljavajuća, dok je za kukuruz ocenjuje kao lošu. Suša je značajno uticala na sve prinose. Kako kaže Marko, kada se skine kukuruz, onda se vidi “gde si”. Problem se javio i zbog poskupljenja goriva i đubriva.
– Radim sa starom mašinerijom. Iako mi nude kredite, mehanizaciju, ne želim da se upuštam u takve poduhvate. Znam ljude koji su pokušali da se modernizuju, pa izgubili sve. Nisam konkurisao ni za subvencije, sve sam podigao iz sopstvenih sredstava. Stoke više nemam. Ostavim većinu na lageru, pa čekam cenu – zaključuje Marko Sremčić.
