• sreda, 28. septembar 2022.
O “NESTAŠICI” MLEKA: Pa, dokle više?!
Kolumna
0 Komentara

O “NESTAŠICI” MLEKA: Pa, dokle više?!

7. septembar 2022. godine

Piše: Nemanja Milošević

Često pred spavanje volim da popijem šolju mleka. Hladnog, toplog, sa kakaom ili bez, svejedno. I tako od malih nogu.

Ali, čak i dok su mi te pomenute noge bile male, onih kriznih devedesetih, uvek se u prodavnici mogla pronaći bar poneka litra mleka, onog našeg, mitrovačkog.

Međutim, sad, u susret svojoj 28. godini, doživeo sam da će taj moj večernji ritual izgleda da izostane.

Uđem neki dan u prodavnicu da kupim jedan tetrapak, kad ono – rafovi prazni. U tom trenutku, stao sam na sred prodavnice i zapitao se: “Pa, dokle više?!”

Tek u dnu police, skrila se jedna ambalaža onog najskupljeg mleka za one sa prefinjenim stomacima, ali mi na pamet nije palo da za njega dam nepunih 200 dinara.

Ova situacija me je neodoljivo podsetila na niz sličnih koje su nas zadesile u proteklih godinu dana. Dakle, neko u medijima “pusti buvu” da će biti nestašice određenog proizvoda, i on u sekundi, kao pokretom štapića u rukama Big Laleta, nestaje u svim trgovinama. U toj istoj sekundi, narativ u medijima se automatski menja i nadležni nas uveravaju kako tog istog proizvoda ima u dovoljnim količinama, uprkos tome što nam prazne police govore suprotno. A onda, nakon nekog vremena, proizvod se ponovo pojavljuje kao da ništa nije bilo, ali sa nezanemarljivo višom cenom.

Isto tako bilo je sa kafom, koja doduše nije doživela nestašicu, ali je dobrano poskupela kada je neko lupio da će skočiti cene kafe na svetskom tržištu. Međutim, do tog skoka u svetu nije došlo, ali je kafa kod nas poskupela za, brat-bratu, minimum 30 posto. Posle toga, usledile su one nameštene nestašice ulja, brašna, šećera, a sve po istom scenariju koji nam se upravo odvija pred očima kada je u pitanju mleko.

Kažu u Privrednoj komori Srbije da nam je stočni fond znatno oslabljen i da su količine mleka koje imamo sve manje iz godine u godinu. Toga su, mislim, svesne i one ptice na granama koje često imam običaj da spomenem. Ali, iskreno, sumnjam da domaćeg mleka nema dovoljno da podmiri potrebe našeg stanovništva. A još više sumnjam u to da svo mleko može da nestane u roku od nekoliko dana. To je, ipak, jedan dug proces koji se događa postepeno i država bi u tom slučaju svakako imala dovoljno vremena da se pripremi i preduzme neke korake.

A, ima tu i još nelogičnosti. Na primer, ono silno naše mleko koje se pije širom Beča. Znate onu sliku bečke prodavnice sa punim rafovima srpskog mleka koja ovih dana kruži društvenim mrežama i medijima. Tu mi je, osim same količine mleka, u oko zapala i njegova cena, koja je za Bečlije tek neznatno viša nego u našim trgovinama. Dakle, gde je sad ona priča o skupom gorivu i energentima koju su nam svojevremeno prodavali pekari kada su cene peciva digli u nebesa? Kako to da transport na području Srbije košta toliko mnogo da cena nekih proizvoda skače i do pedeset odsto, a istovremeno naš proizvod u inostranstvu, stotinama kilometara daleko, uz sve dodatne troškove, košta tek neki dinar više?

Sa druge strane, ako nema mleka, otkud nam onda onoliko čokoladno mleko, jogurt i ostali mlečni proizvodi? Od čega se oni prave? Mislim da nisu proizvedeni od vazduha, nego da je samo problem u tome što im cena nije ograničena kao što je to neki dan urađeno sa cenom običnog mleka. Pa tako, ona mala pavlaka koja još odavno više nema dva decilitra, košta čak 80 dinara, a o ceni jogurta neću ni da govorim.

I, obrni-okreni, opet dolazimo na isto. Po svemu sudeći, svo ono mleko raznoraznih vrsta, sa rafova nije nestalo slučajno. E sad, da li su za to krivci trgovci ili proizvođači, ne znam. Ali znam koliko i jedni i drugi umeju da budu alavi kada je profit u pitanju, a, složićemo se, najlakše je zaraditi kada narodu uskratiš osnovne životne namirnice, pa ga dovedeš u situaciju da više ne pita za cenu. A kad prestane da pita, opet će na rafovima biti svega. Pljunite me u lice ako ponovo ne bude tako.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: