Piše: Nemanja Milošević
Grebaće se kašikom po dnu posuda za kafu u Srbiji ovih dana. Ali kako je grebanje po dnu u našoj zemlji postalo višedecenijska tradicija (kod nas sve nešto tradicionalno), možda nam novo poskupljenje omiljenog jutarnjeg napitka i neće toliko teško pasti. Rodio ječam ove godine, pa svetska kafena kriza može samo da nas poljubi, znate već gde… Prevarićemo je, kao i naše babe za vreme okupacije…
Zbog slabog roda na istoku, logističkih problema u Brazilu, kao i gusara na čelu sa kapetanom Kukom, cena pakovanja od sto grama kafe u Srbiji je otišla i do 55 dinara nagore. Tako bar kažu naši proizvođači (ustvari onaj jedini), koji su do sada cene dizali isključivo preventivno, nakon svake glasine da bi kafa na svetskom tržištu možda mogla da poskupi.
Ali, kao što rekoh, mi se možemo snaći i sa ječmom, koji je idealna zamena za arabiku i robustu i koji se neretko nalazi u njihovim pakovanjima i dan-danas. Nego, brine me nešto drugo. Kako će rast cene ovog proizvoda uticati na inflaciju koju, prema rečima nadležnih, vrlo uspešno obuzdavamo? Već godinu i više dana, ljudi iz televizora uporno pričaju o nekim brojevima i objašnjavaju nam kako se inflacija nezaustavljivo zaustavlja i kako su nam plate nikad veće. Zato se i plašim da nam baš kafa ne upropasti ovu idilu…
A taman smo se navikli na “Bolje cene”, koje su nesumnjivo dale efekta u povećanju kupovne moći našeg čoveka, koji već neko vreme umesto kilograma domaće slanine može da kupi čak osam kilograma najfinijeg parizera. Onog lepog, bez hrskavica što zapadaju za zube. Pa kad se lepo natovariš parizerom i šamponom koprivom, potrošačka korpa nikad veća! I zar da dozvolimo da nam kafa sve to pokvari?!
Stalni rast plata, pogotovo minimalne i prosečne (za one između – koga briga!), taman nam je omogućio lagodan život, pruživši nam taj benefit da ponovo možemo da kupimo istu količinu proizvoda za više novaca! Dakle, nema razloga za brigu. Praktično, ne gubimo ništa, osim prilike da umesto za hranu i režije od zarađenog novca kupimo još nešto. Ali, sve preko toga (pa čak i kafa) je čist luksuz i zašto onda preterivati? I to u trenutku kada se čitav svet suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom…
Zato, ne bi nam bilo na odmet malo empatije, makar prema stanovnicima Evropske unije, koja je, prema pisanju naših medija, zapala u ozbiljne probleme zbog rastuće inflacije i aktuelne energetske krize. Cene na zapadu kontinenta, čitao sam, ne planiraju da se obuzdaju kao kod nas. I zato mi je jako teško kad čujem sa kakvim se sve nedaćama suočava taj jadni narod Zapadne Evrope. Evo, kad pomislim, na primer, na nemačke majke, koje litru punomasnog mleka za svoju decu plaćaju čak oko 120 dinara, ni na pamet mi više ne pada da razmišljam o ceni kafe i svojim jutarnjim ritualima.
Olakšaću, zato, svoju potrošačku korpu za tih sto grama i dvesta dinara nedeljno i na taj način pružiti podršku našoj zapadnoj braći, saosećajući njihove probleme, sa kakvima se naš narod nikada nije suočio!
