Fider kup u organizaciji Udruženja sportskih ribolovaca “Čikov” održan je na plaži u Sremskoj Rači, a prvo mesto sa upecanih 2985 grama osvojio je Miroslav Martinović iz Laćarka. U velikoj konkurenciji, Laćarac je odneo pobedu nad takmičarima iz Sremske Mitrovice, Šapca, Martinaca, Кuzmina i Republike Srpske.
-Učestvovali smo mi, drugari, koji smo često zajedno, iskoristili smo priliku da se skupimo na zvaničnom takmičenju, što je svemu dalo dodatnu draž. Bilo je lepo u Sremskoj Rači, ugošćeni smo na pravi način. Loše sam krenuo, gledali su me svi već kao pobednika, to čoveku stvara dodatni pritisak. Ipak, sreća je bila na mojoj strani i na kraju sam pobedio u konkurenciji dvadesetak takmičara. Volim fider tehniku, imam takmičarskog duha, svaki izlazak na vodu je novo iskustvo. Znače medalje i pehari, ostaju za ceo život i ne mogu da se kupe. Sava je taj dan bila mirna, prozirna, retka prilika da se tako vidi. Na kraju takmičenja, organizovano je druženje za sve učesnike. Eh, da je više takvih događaja – kaže Miroslav.
Laćarac peca “ceo svoj život”, veruje da ne postoji čovek koji nekada nije pecao. Međutim, riblji fond je pre bio daleko bogatiji. Nije se vodilo računa o životnoj sredini, sada na Savi, samo nova tehnika može da pruži više rezultata, nego nekadašnje klasično pecanje. Miroslav se priseća ulaska u takmičarske vode.
-Pecao sam za svoju dušu, napredovao i postao promoter jedne poznate kuće. Nedavno sam dobio poziv da pređem za mađarski brend, lepo sam promovisao i predstavljao, etablirao sam se u tom svetu i bio iskren sa kolegama. Brzo se širio krug prijateljstava, da bi potom rešio da se probam na jednom takmičenju. To je skroz druga dimenzija od slobodnog pecanja, koje sam do tada praktikovao. Debitovao sam na Gradskoj plaži u Sremskoj Mitrovici i zauzeo prvo mesto. Ubrzo je usledilo novo nadmetanje, u jačoj konkurenciji, kada sam uvideo da još nisam spreman za neke stvari – priseća se Laćarac.
Većina ljudi se slomi i izgubi volju kad ostvari loš rezultat, ipak, sa Miroslavom je drugačije, kaže za sebe da još više “poludi”. Uviđa greške, dva dana razmišljam o tome kako je pecao. Mnogo faktora je bitno na vodi, nauka je upecati željenu ribu. Кako je vreme prolazilo i skupljalo se iskustvo, rezultati su bili sve bolji.
-Svaka riba mi je draga, ali mreni dajem najviše poštovanja, opasan i jak borac, kraljica brzaka. Za nju čovek mora biti spreman. Volim da pecam na obali Dunava u Banoštoru, ispod vinarije Šijački. Težak teren, ljudi dođu nespremni, sa mrenom se nije za igrati, pa dolazi do oštećenja opreme, gubljenja ribe… Tri godine posećujem taj teren kada dozvoli vodostaj u toku sezone. Uglavnom izbegavam vikend zbog velike gužve – rekao je pecaroš iz Laćarka.
U zadnjih par godina, za sebe kaže da je išao baš često na pecanje, možda i preterivao. Pecanje nije jeftin sport. U poslednje vreme smanjili su se izlasci na vodu, ipak, Miroslav bi mogao svaki dan. Кada se sve sabere, gorivo, pribor, dodaci, poprilično košta. Danas je više fokusiran na takmičenja. Uživa u nadmetanju, koje nosi dozu adrenalina.
U Laćarku postoji nekoliko mesta poznatih ljubiteljima pecanja, popularno “blato”, od Кostinog kanala ka Martincima. Postoji i deo “garava”, preko puta brodogradilišta, težak teren. Tu je i laćaračka plaža, gde se takođe lepo znalo pecati, ali ne kada je nizak vodostaj. Naselje “koreja” se ne sme zaboraviti. Savi ne treba puno da se oporavi, samo malo da se povede računa o njoj. Ipak, danas savremene tehnologije utiču na mlade i udaljavaju ih od vode. Ima zainteresovanih novih generacija, ali daleko manje nego pre.
Miroslav, kao strastveni pecaroš i ambiciozni takmičar, ima ideje koje bi u budućnosti voleo da ostvari.
-Želja mi je da jednog dana napravim nešto svoje, deo ribnjaka, da ne mora da se ide u Silbaš, Gložan, Pivnice… Verujem da bi to bilo “živo”, od školice za najmlađe, dečijeg žagora, pa do organizovanja takmičenja za ozbiljne pecaroše. Jedan kućerak sa strane, da ne mrdam sa vode – iskreno će Miroslav Martinović.
Oaza mira, a šta bi čovek više mogao poželeti!?
S. Branežac
