• četvrtak, 22. februar 2024.
Srpske priče na japanski način
Društvo | Zabava | Ruma
0 Komentara

Srpske priče na japanski način

22. jul 2022. godine

Naziv za japansko papirno pozorište kamišibai teško je pročitati, a još teže izgovoriti. Nepoznanica na ovim prostorima ipak je našla put do najmlađih Rumljana i to zahvaljujući Uruženju japansko srpskog prijateljstva „Srce Srema“. Negujući japansku kulturu i veze između Srbije i Japana ovo rumsko udruženje rešilo je da u svom gradu počne da na ovakav način priča japanske, ali i srpske priče i to među najmlađima u vrtiću, s obzirom na to da su njegove članice i vaspitačice u rumskoj predškolskoj ustanovi.

Кamišibai je po izgledu preteča televizijskog aparata. I sam njegov naziv – igra na papiru je za nas neobičan način pričanja priča na papiru koje se smenjuju u pozorištu napravljenom od drveta, veličine jednog televizijskog ekrana. Vaspitačice Dragana Pjevac i Ankica Miličević jednako dobro svojim mališanima u vrtiću pomoću ovog pozorišta pričaju i japanske, ali i srpske priče.

-Deci u vrtiću se pričaju i japanske i srpske bajke i samo japansko pozorište primenjivo je i kod naše dece. Кamišibai kao japansko pozorište se pojavio između dva svetska rata u ovoj dalekoj zemlji. Nosili su ga na trgovima i vašarima pripovedači na biciklu i bio je zanimljiv deci kako onda tako i danas. Nismo verovale da će našim mališanima biti toliko zanimljivo sve dok nismo počele da prikazujuemo deci. Međutim deca su zainteresovana, pa rado slušaju i gledaju – kaže Ankica Miličević, vaspitačica i članica udruženja srpsko japanskog prijateljstva „Srce Srema“.

Iako je u pitanju tradicionalni japanski prikaz priča, udruženja kamišibai postoje svuda u svetu. Postoje i u našem okruženju, mada još uvek stidljivo, iako pedagozi kažu da je živo pričanje priča uz slike na papiru koje se smenjuju neprocenjivo za decu. Tako pored japanskih priča, ove vaspitačice mališanimau vrtiću na ovakav način pričaju i srpske bajke, poput onih „U cara Trojana kozije uši“ i „Deda i repa“.

-Ovo je priča puna potencijala i mi smo pokušali da prvenstveno prikažemo i naše tradicionalne bajke i to vrlo uspešno. Ovo zaokuplja čitavu dečiju pažnju, jer deca su željna žive reči. Njima se više ne čitaju priče i bajke, a to im je jako potrebno. Zato im se ovo mnogo sviđa, učestvuju, pažnja im je maksimalna i traže da im se na ovakav način pripoveda, dodaje Ankica Miličević.
Prema rečima Dragane Pjevac, kamišibai kod dece razvija maštu, govor, takođe sama deca mogu da ilustruju svoje priče i prikazuju ih svojim drugarima, što i čine.

-Ovo jeste staromodan način pripovedanja, ali za njih je nešto novo jer su uključeni u rad i razvijaju sve svoje potencijale. Pošto je u Srbiji malo vaspitača i uopšte ljudi koji se bave ovim, planiramo da se priključimo svetskoj organizaciji kamišibai i da prvo krenemo iz našeg malog mesta, da kamišibai prezentujemo u vrtićima i nižim razredima osnovnih škola, a posle ćemo videti šire povezivanje. I mi i kolege iz regiona su prvo počeli sa primenom u vrtićima, rekla je vaspitačica Dragana Pjevac.

Od dužine priče zavisi i priprema, jer svaka priča zahteva izradu aplikacija, odnosno crteža koji prate radnju. Otprilike je potrebno desetak dana za pripremu jedne priče, a uvek je za rad i učestvovanje dece potrebno raditi u manjoj grupi, kažu vaspitačice.

Udruženje srpsko-japanskog projateljstva „Srce Srema“ Ruma postoji 18 godina i do sada je realizovalo niz projekata , poput zen bašte u Veljkovoj školi, radionice origami, izrada japanski lutkica i slično. I pozorište kamišibai je samo nastavak na tom putu, kao bi se i kod nas primenile neke dobre stvari iz japanske baštine, kaže Nikola Pjevac, predsednik Udruženja. Drveni okvir, kao i aplikacije je sam pravio, a kako kaže biće još mnogo srpskih bajki ispričanih na ovakav način.

-Кamišibai je papirno pozorište u Japanu koje datira još od pre početka televizije. Imali smo ideju da tu priču pozorišta za decu sprovedemo i kod nas, s obzirom na to da u Srbiji tako nešto ne postoji. Na takav način Japanci deci prikazuju svoje bajke i sledeće što ćemo da radimo je da pravimo još više aplikacija za srpske bajke koje takođe mogu da se deci prikazuju na ovakav način. Кamišibai je primenjiv svuda, deca vole da im se pričaju priče. U Japanu i danas se na ovakav način pripoveda deci, mada i tamo u manjem obimu jer tehnologija čini svoje, ali se ipak očuvao i ovakav način. Za decu je ovo sjajno jer direktno učestvuju i slušaju živu reč, rekao je Nikola Pjevac.

Sa željom da deca što više rade prirodne stvari, rukama, slušanjem, učestvovanjem, već je bilo kontakta sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, ne bi li se kamišibai proširio i dalje.

-Ovih dana radimo i na tome da postanemo članovi Internacionalne kamišibai organizacije u Japanu i dobijaćemo od njih priče i slaćemo svoje. U celom svetu postoje ovakva pozorišta koja udruženja menjaju između sebe, pa tako i naše srpske priče mogu da se prikazuju svuda u svetu gde postoje kamišibai organizacije. Zanimljivo je i to da i sama deca mogu da slikaju i osmisle svoje priče. Zato ovo i jeste idealno za vaspitače, jer zajedno sa decom stepen njihov stepen kreativnosti može da se podigne na daleko viši nivo, dodao je Nikola Pjevac, koji se u japansku tradiciju zaljubio prvo preko veštine aikido, a nastavio osnivanjem udruženja.

S.B.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: