Piše: Nemanja Milošević
Pakleno neko vreme bilo je do ovih poslednjih pljuskova, a isto nas, kažu, očekuje i do kraja leta. Ne može čovek nikako da se rashladi. Ne pomaže ni večernji izlazak u dvorište, jer spoljna temperatura vazduha bila je gotovo ista kao u kući koja se pretvorila u saunu.
Nama, Mitrovčanima, jedini spas predstavljaju Brioni. Kako ovih dana kažu u medijima širom zemlje – najlepša plaža u Srbiji.
Međutim, u trenucima kada ista ta Srbija dođe da uživa u njenim čarima, lokalno stanovništvo uglavnom te trenutke proklinje. Naravno, reč je o vikendu.
Sad, kao što sam i do sada imao običaj, ogradiću se odmah na početku. Ne bih želeo da neko pomisli da Mitrovčanima nije drago što je njihova plaža postala toliko popularna i siguran sam da su, čitajući vesti o njoj, ovih dana bili istinski ponosni. Ali, Mitrovica je mali grad, i njeni ljudi su navikli na neku vrstu mira, a na našoj plaži je do sada uvek postojao neki nepisani kodeks ponašanja. Kodeks, koji sa dolaskom vikenda prestaje da postoji.
O čemu se radi? Pa, opisaću vam jednu nedelju na mitrovačkim Brionima.
Ukoliko živiš malo dalje od plaže, na kupanje ćeš doći kolima, a ta vožnja će se, kako se približavaš odredištu, polako pretvoriti u noćnu moru. Ako dolaziš iz pravca Carske palate, pitanje je da li ćeš uopšte moći da se probiješ do keja, jer čitava kolona automobila je parkirana po sred desne kolovozne trake. Ako imaš sreće da ti niko ne ide u susret, pošto je mimoilaženje nemoguće, dolaziš do parkinga kod nekadašnjeg restorana “Brioni”, koji je naravno pun. Krećeš dalje, jer si odlučio da se ipak parkiraš na onaj pomoćni parking iza “Ribolovca”, koji je ove godine znatno proširen. Obilazeći one koji su se parkirali uz sam put, dolaziš do ulaza koji je blokirao jedan automobil. Video čovek da nema mesta, pa ostavio kola na sred puta. Provlačiš se nekako pored njega, a na tebe naleće neki idiot koji se u sred parkinga zaleteo brzinom od, brat bratu, 40 kilometara na sat.
Međutim, kako mesta nema, čak ni u onom proširenom delu, odlučuješ se na krajnju opciju. Naći ćeš neko mesto u Dekancu. E sad, ovde ćeš da skontaš da ni Mitrovčani baš nisu cvećke, jer, kad god pronađeš mesto u naselju, nađe se neko ko će da izađe iz kola iza tebe i kaže ti kako stanuje baš tu i kako staješ baš na njegovo mesto. Pa, prijatelju, pošto si u kupaćim gaćama i sa peškirom oko vrata – da nisi možda kolima pošao na plažu koja ti se nalazi 50 metara od stana?
Kuliraš lažova i ne pomeraš auto sa parking mesta ni po cenu glave. Silaziš na plažu, pronalaziš neko mestašce da postaviš peškir i misliš da je najgore prošlo – ali nije!
Čim si ušao u vodu, neko dete će da te udari, pogodi, možda čak i opsuje jer si mu se našao na putu dok besciljno roni. I, tako nešto je već postalo uobičajeno, pa o deci umesto roditelja moraju da brinu spasioci. I to doslovno. Primera radi, pre nekog vikenda jedno dete se izgubilo. Dao bih mu neke tri-četiri godine starosti. Spasilac ga uzima u naručje i traži mu majku. A ona – par stotina metara dalje! Brčka se, sunča i uopšte ne primećuje da joj nema deteta!
I baš zbog takvih roditelja koji ni krajičkom oka ne gledaju šta im deca rade, često će se desiti da se dobrano najedeš peska. Jer, taman u trenutku kad si legao na peškir, neko dete će da protrči pored tebe i zapljusne te podlogom.
A, da ne ispadnem neki decomrzac, bože sačuvaj, ništa nisu bolji ni odrasli. Nikakva retkost nije ni to da neki mator konj sprintom protrči između ljudi na peškirima, ne obraćajući pažnju na to da li se neko guši u prašini koju je podigao za sobom. Pored takvih, osim kupaćih gaća koje imaš na sebi, dobro bi ti došla i neka gas maska.
I tako sve do nekih šest sati predveče, kada je situacija nešto mirnija jer je vreme za večeru. U tom trenutku, na sve strane su otvoreni prenosni frižideri. Seku se slanine i lubenice. Kampuje se. Viče se. Baca okolo. Ne mareći za tuđi prostor.
Kada prođe večera, bliži se i vreme za polazak kući. Na mitrovačku plažu se, uvek mi se činilo, potežu kilometri i kilometri samo da bi se na njoj po ceo dan jelo. Ako preživiš suncobrane koje vetar nosi na sve strane, možda i dočekaš bar malo mira, ne bi li se okupao bez osvrtanja na to da li će neko da te udari nad i pod vodom, a posle kao čovek legao da se malo osunčaš, bez da paziš da te neko ne zgazi. Ali, od toga izgleda neće biti ništa. Sunce je već zašlo iza topola, pa ti se ni ulazak u vodu više ne isplati, jer nećeš stići da se osušiš do polaska.
