• sreda, 30. novembar 2022.
Malo kreni, malo stani…
Kolumna
0 Komentara

Malo kreni, malo stani…

9. jun 2022. godine

Piše: Nemanja Milošević

Dugo sam razmišljao o čemu da pišem ove nedelje. Mnogo toga tokom sedam dana na čoveka ostavi utisak i vredno je komentara, ali meni se i dalje po glavi vrzma šećer, kog i dalje nema po rafovima i čije cene i dalje divljaju. A makar jedan kilogram mi je uveliko potreban, pošto pijem slađu kafu.

Međutim, kako je to već ispričana priča, a od mog prošlog pisanija se ništa specijalno nije promenilo, rešio sam da ipak ne mlatim praznu slamu, jer bih se samo ponavljao.

Ovaj put, pisaću o jednoj drugoj, takođe više puta ispričanoj priči – dotaći ću se stanja rampi na našim pružnim prelazima!

Na tu temu nisam došao tek tako, jer, odavno je poznato da se naš narod, ukoliko ima neki nerešiv problem, uglavnom prvo obraća medijima. Tako, slike podignutih rampi na pružnim prelazima redovno nam stižu od strane čitalaca, a nije retkost ni to da se sa podignutom rampom dok voz prolazi naši novinari susreću i lično.

Ovim prilično ozbiljnim problemom, pre svega sa stanovišta bezbednosti saobraćaja, bavio sam se još pre nekoliko godina. Tačnije, u trenutku kada je sa rampe na pružnom prelazu od Sremske Mitrovice ka Vognju ukradena oprema. Tada sam kontaktirao nadležne u preduzeću Infrastrukture železnice Srbije (ili je to bilo preduzeće Železnice Srbije – kontaktirao sam, sećam se, i jedne i druge dok nisam došao do nadležnih) i, u suštini, ostao bez konkretnog odgovora. Saznao sam samo ono što sam već znao – da rampa nije u funkciji zbog krađe.

Međutim, saobraćaj je ubrzo obezbeđen tako što je za podizanje i spuštanje rampe bio zadužen radnik, koji je to radio ručno, odnosno, preko nekog prekidača. A sada, opet nam stiže uobičajena slika od strane našeg čitaoca. Rampa podignuta, a voz prolazi.

Sve to me, ipak, nije nateralo da ispišem ove redove, sve dok se ispod objavljene slike na našoj Fejsbuk stranici kojom pozivamo vozače na oprez nisu pojavili komentari čitalaca koji ističu da na putu svakako postoji vertikalna signalizacija (znak “stop” i andrejin krst), kao i da mašinovođe pre neobezbeđenih pružnih prelaza usporavaju i zaustavljaju svoje lokomotive.

Istina, lokomotive se zaista uvek zaustave pred ovakvim pružnim prelazima i saobraćajni znakovi postoje. Svaki savestan vozač će se, bez obzira na ispravnost rampe, ipak zaustaviti i uveriti u bezbedan prolaz. Ali, šta je sa onim nesavesnim vozačima? Treba li ih pustiti da poginu i natovariti ih na dušu nedužnog mašinovođe? Složićemo se, pomenuti pružni prelaz je prilično nepregledan zbog postojećeg nadvožnjaka, pa uprkos tome što će mašinovođa usporiti prilikokm prolaska, i najmanjom nepažnjom vozača drumskog vozila može doći do nesreće.

A, sa druge strane, kada je reč o zaustavljanju lokomotive, postavlja se pitanje – da li su putnici u vozu dužni da zbog neobezbeđenih pružnih prelaza na odredište putuju satima? Ukoliko, na primer, putujete od Šida ka Rumi, šta mislite, koliko će vam vremena trebati ako se voz zaustavlja na svakih pet minuta? Da ne govorim o tome koliko putovanje vozom traje u suprotnom smeru.

I, za kraj, da ne bude da sam se uhvatio jednog jedinog pružnog prelaza. Sa ovim problemom ne susreću se samo oni koji su se našli na putu od Sremske Mitrovice ka Vognju. Primera radi, podignuta rampa dok voz prolazi redovna je slika sa kojom se susreću Laćarci, i to na više mesta u selu. A, nisu ni podignute rampe jedini problem. Tu su i one spuštene, poput one koju je potrebno preći kada idete iz Bloka B u Malu Bosnu. Zbog blizine stanice, kada vozovi manevrišu, često se dešava da vagon slučajno “očepi” senzor za spuštanje rampe, pa se na prelazu neretko stvaraju nepregledne kolone vozila. A, kada upadneš u takvu kolonu, proklinjaćeš sam sebe što nisi išao okolnim putem i odabrao da, kao gospodin, prođeš kroz podvožnjak.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: