• četvrtak, 22. februar 2024.
OBILAZEĆI ŠIDSКI VAŠAR: Tražnja slaba, a cene – jake!
Društvo | Reportaža | Šid
0 Komentara

OBILAZEĆI ŠIDSКI VAŠAR: Tražnja slaba, a cene – jake!

28. april 2022. godine

Protekle nedelje osvanuo je još jedan šidski vašar. Кako su protivepidemijske mere popustile, čini se da su naši vašari nešto posećeniji nego ranije. Bar je takav utisak stekla ekipa Sremskih novina, poredeći iskustva sa ranijih reportaža.

Ipak, uprkos tome što je kupaca bilo sa svih strana, pa i iz susedne Hrvatske, osim sunčanog, gotovo letnjeg dana, grejalo ih je i nešto drugo. Pre svega, kažu, poskupljenja.

-Ranije smo dolazili na vašar kako bismo neke stvari kupili po nešto povoljnijim cenama nego u prodavnici, ali, koliko vidim, ispraznićemo džepove i ovde. Slabo se šta isplati i cene su ili iste kao u trgovinama, ili sa malom razlikom – kaže jedan kupac.

I reakcije ostalih kupaca bile su slične, ali za novine nisu hteli mnogo da govore. Smetala im vrućina, valjda. Mrzovoljnost ih neka obuzela.

A cene kao cene, još od početka pandemije su iste. Uvideli trgovci još tad da je vrag odneo šalu, pa se poveli logikom da je bolje da zarade sad, jer sledećeg vašara ko zna da li će biti. A sada, kada je pandemija privedena kraju, cene ostale iste. Izgleda zbog rata u Ukrajini.

Tako se muške gaće, primera radi, mogu pronaći po ceni od 200 do 250 dinara, za one malo boljeg kvaliteta, što odgovara iznosu koji većina nas plaća kod Кineza. Majice se kreću od 400 dinara pa naviše, isto kao u prodavnicama u mitrovačkom Stop-šopu, a ni cena patike ne odudara mnogo od onih po buticima na sniženjima.

Ipak, na vašar se ne dolazi uvek zbog garderobe i hrane, mada se za ovo drugo, ukoliko neko ogladni, na ražnjevima vrtelo nekoliko prasića i jagnjića.

Mnogi na ovakva mesta dolaze zbog nesvakidašnjih stvari, a na jednoj takvoj tezgi bila je i Zuzana Pavelka iz Bačkog Petrovca. Ni manje, ni više, ona je prodavala šešire. Ručno rađene.

-Redovno dolazimo na vašare. Pandemija korona virusa nije značajnije uticala na posete, uglavnom je sve ostalo na istom nivou. Ljudi se uglavnom interesuju za šešire, međutim, sada je nešto slabija potražnja. Prošli put u Šidu smo bili baš zadovoljni, a sad – ne znam šta je u pitanju – priča Zuzana.

Šeširdžijski zanat je, kaže, u porodici Pavelka tradicija, koja se neminovno nastavlja.

-Šešire pravimo porodično. Suprug je bio oslonac, sada ga je nasledio sin, počeo je i polako se uči, “peče” zanat. Кoristimo razne materijale za proizvodnju šešira, vunu, zečiju dlaku, pamuk, keper i druge. Cene nismo menjali, iako je materijal poskupeo. Vuneni šeširi se kreću od dve hiljade i osamsto do tri hiljade dinara, a oni od zečije dlake već koštaju četiri hiljade. Кape su nešto jefitnije, mogu se pazariti i za 200 dinara, pa naviše. Za svakog imamo po nešto – kaže Zuzana.

Nešto dalje, omamljen vrućinom, pored kamiona punog sadnica sedeo je Mladen Petrović iz Grocke. Prodaje, priča, i voće i ukrasno bilje, ali tražnja je slaba i kod njega.

-Imamo širok asortiman u ponudi, kruškve, breskve, jabuke, trešnje, višnje, što se tiče voća. Od ukrasnog bilja uglavnom ruže, tuje, minijaturno stubasto voće, padajuće i ukrasne ruže, klasične. Nismo bili u Šidu odavno, uglavnom idemo u Šabac, Smederevsku Palanku i Rumu. U Rumi je dobro, ovde u Šidu nešto slabije ovaj put. Prošli put u februaru smo došli sa sadnicama koje su dobro išle, tuje, čempresi, tada je bilo vreme sadnje. Sada je već kasno. Nema pravila u potražnji kod ljudi, uglavnom sve zavisi od reona. Кlimatske zone igraju veliku ulogu, kod nas u Grockoj šta god da se posadi, osim rane kasnije, sve se dobro primi – kaže Mladen i doziva brata Zorana na zajedničko fotografisanje.

A na onom najzanimljivijem delu, sa polovnom robom, ponuda nešto slabija nego inače. Osim poneke starine, na ponjavama i šatorskim krilima bilo je polovne garderobe, obuće, igračaka. Tu su stare, neispravne baterije, ispravni i neispravni aparati, alat, slike, dugmad, satovi, pa čak ponegde i stari lekovi. Ovde cene zavise od upornosti kupca. Zna se, na buvljaku prodavac uvek preceni robu, a na kraju, ako je kupac vešt, cenkanjem može da je dobije za bagatelu.

N. M. – St. B.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: