Mlađi ga znaju kao Ralfa, oni stariji kao „onog malog što stalno skače i pravi raznorazne akrobacije“, a on je 26-godišnji Radovan Šešević koji se duže od jedne decenije bavi parkurom i friraningom.
Parkur, kako objašnjava, jeste ekstremni sport, a predstavlja veštinu kretanja čiji je cilj stići od tačke A do tačke B u što kraćem vremenskom roku, a pri tom prelazeći razne prepreke kao što su zidovi, bedemi, stubovi i slično. Ovaj sport nastao je osamdesetih godina u Francuskoj i od tada se proširio po čitavom svetu, a u Srbiji popularnost mu značajno raste poslednjih desetak godina. Friraning više predstavlja umetnost kretanja, te za razliku od parkura podrazumeva brojne akrobacije.
Većina nas se u klinačkim danima, kroz igru tokom odrastanja, bavila nekom od ovih disciplina i upravo iz dečije ljubavi prema pokretu, prema skoku, prema penjanju kod Radovana se razvila i ljubav prema parkuru i friraningu.
– Pre nekih 11 godina prvi put sam se susreo sa parkurom i friraningom i to preko televizije, odmah mi je to privuklo pažnju, jer sam i kao mali bio vrlo živahan, voleo da skačem i da se penjem, te sam nekako u glavi već zamislio sebe kako izvodim određene stvari koje sam video na ekranu. Sam početak bio je prilično neozbiljan, jer tada sam bio petnaestogodišnjak i imao sam puno toga na pameti, baš kao i svaki klinac u tinejdžerskim danima, međutim malo po malo, vežbanje svaki dan, i polako je sve to preraslo u nešto dosta ozbiljnije. Da je bilo lako, nije, jer za razliku od sada, kada na internetu može sve da se nađe, tada to nije bio slučaj, odnosno nije bilo puno sadržaja koji bi meni pomogli da što više naučim, međutim malo internet, malo posmatranje nekoliko momaka iz grada koji su takođe imali ista interesovanja i počeo sam da savladavam osnove – priča popularni Ralf.
Iako bi za njega bilo puno lakše i bezbednije, nikada nije trenirao u nekoj sportskoj sali. Za Radovana, poligon za vežbu bio je ceo grad. Snalazio se kako je najbolje znao i umeo, te akrobacije izvodio mahom na travi, pesku ili je podlogu pravio od starih dušeka i strunjača.
– Кod parkura je najvažnije stići od jednog mesta do drugog na najbrži način, što znači preskočiti prepreke bez takozvanih, što bi mi koji se time bavimo rekli „flipova“, odnosno bez salta, jer ukoliko bi radili akrobacije to automatski znači da usporavamo kretanje, što nije u duhu parkura, dok su u friraningu bitni elementi i on predstavlja mešavinu gimnastike, brejkdensa. Inače, ja miksujem friraning i parkur, pokušavam uvek biti što kreativniji, drugačiji, zanimljiv – objašnjava Radovan.
Na startu je kako objašnjava vežbao kako sam, tako i uz pomoć prijatelja, koji se takođe počeo zanimati za parkur i friraning.
– Bilo mi je na momente baš teško, jer postoje neki ozbiljni elementi koje nije lako uvežbati, ali na sreću ja sam jako uporan, a imao sam i jednog prijatelja sa kojim sam vežbao, pa je on meni pomagao da neke elemente usavršim, a i ja njemu, pridržavali smo jedan drugog pri okretima i slično. To su sati i sati vežbanja i to svakodnevno. Bilo je često jako naporno i iscrpljujuće. Bez obzira na umor, neuspešne pokušaje i povrede, a da ih je bilo – bilo je. Ne znam ni sam koliko puta sam pao, povreda je bilo bezbroj, od onih bezazlenijih kao što su oguljena kolena, podlaktice, pa do raznih uganuća. Međutim, ja te povrede nisam previše ozbiljno doživljavao, nisam želeo da odustanem od vežbanja i mogle su me samo malo usporiti, dok eventualno ne zacele. Jako sam tvdoglav i ne stajem dok ne ispunim neki svoj zacrtan cilj. Ukoliko u glavi zamislim da ću neki element da naučim ja ne odustjem ni jednog momenta od toga, koliko god to možda meni delovalo nemoguće, teško ili vrlo često i opasno. Baš zato sam sada došao do toga da znam sve elemente koji su mi nekada bili san – nastavlja mladi Mitrovčanin.
On u poslednje vreme dosta toga što radi snima i kroz kratke video klipove plasira na društvene mreže. Reakcije su sjajne, pogotovo mlađe populacije, koja mu je uz porodicu i devojku najveća podrška.
– Prvih nekoliko godina sam samo trenirao, vežbao i usavršavao svaki mogući pokret i element koji sam izvodio ili želeo da izvedem. Hteo sam da kada počnem nešto da snimam to izgleda dobro, da prvenstveno sam budem zadovoljan. Naravno krenuo sam sa Fejsbukom, a posle je na red došao i Instagram, pa i Tiktok. Na ovim mrežama sam postao baš prepoznatljiv, ali i generalno u Mitrovici, prvo mali je grad, a ja sam stalno na ulicama i prosto je nekada nemoguće ne primetiti me. Ljudi su se ranije pitali ko sam, a sada su manje-više već navikli da me viđaju – priča Ralf.
Na instagramu Radovana prati preko 13,5 hiljada ljudi, dok ta brojka na tiktoku prelazi 208.000.
– Zaista se trudim da sve što postavim na društvenim mrežama ima nekog smisla, da video zapisi budu kvalitetni, u smislu da budu lepi na oko, ali i da budu zanimljivi, da imaju neku svrhu. Svakom posvetim vreme i pažnju i mislim da se to vidi i da baš zato ima toliko ljudi iz svih krajeva sveta koji me prate i kojima podržavaju sve što ja radim. Polako se probijam, gradim neko svoje ime u svetu parkura i friraninga prvenstveno u Srbiji – objašnjava Ralf.
Postoje ipak i oni koji ga i dalje gledaju u čudu i koji sklanjaju pogled kada ga vide u strahu da se ne povredi pred njihovim očima.
– Mladima je prilično blisko i poznato šta je to čime se bavim često mi prilaze, imaju čak i zahteve za mene da im pokažem određenu akrobaciju, te pitaju da li mogu sa mnom da treniraju, ali starijima često nije jasno, pa različito i reaguju. Кada me vide kako preskačem sa jedne na drugu šipku, pa napravim salto i slično često se uplaše, ali i oduševe. Susretao sam se sa raznoraznim komentarima, od onih punih podrške i do komentara u kojima mi poručuju da gubim vreme, da ću se povrediti i slično – priča Radovan.
Кako kaže, ima još puno toga što bi želeo da nauči, svaki dan za njega je nova prilika za vežbanje i nešto novo. Parkur i friraning su mu, ističe mladi Mitrovčanin, doneli neverovatna poznanstva, putovanja, dobrodošao je u brojne gradove, ljudi ga prepoznaju, pozdravljaju i zaista uživa u tome što radi, te ne planira da prestane u skorije vreme.
D. Tufegdžić
Foto: privatna arhiva
