Udruženje “Zeleni pogled” iz Кupinova, u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Pećinci, a pod pokroviteljstvo pećinačke lokalne samouprave, organizovalo je juče drugi stručni skup “Кupinik 500 godina posle” koji je okupio predstavnike relevantnih institucija i ustanova nadležnih za očuvanje, zaštitu i revitalizaciju Кupinika kao izuzetnog lokaliteta i objekta neprocenjivog za našu nacionalnu istoriju.
Predsednik opštine Pećinci Siniša Đokić prisustvovao je početku skupa i tom prilikom se zahvalio učesnicima prvenstveno na pažnji koju posvećuju Кupiniku, posebno, kako je rekao, jer se ove godine obeležava 5 vekova od razaranja poslednje prestonice srednjovekovne Srbije.
“Кupinik je zapostavljan decenijama. Mi želimo da mu vratimo stari sjaj, a ovo su prvi koraci ka tome. Naš cilj je da Кupiniku vratimo mesto u našoj istoriji koje zaslužuje i upravo zbog toga računamo na stručnu javnost, jer oni najbolje znaju koliko Кupinik vredi i gde mu je mesto. Računamo upravo na njih” – naglasio je predsednik Đokić.
Stručni skup započeo je obilaskom lokaliteta srednjovekovnog utvrđenja Кupinik, gde su se učesnici upoznali sa arheološkim istraživanjima, koja sprovode Narodni muzej u Beogradu i Opština Pećinci, a po rečima Perice Odobašića arheologa i predsednika udruženja “Zeleni pogled”, poseban značaj održavanju ovog skupa daje upravo činjenica da se održava dok su u toku arheološka istraživanja na terenu.
“Pre četiri godine prvi put je organizovan jedan stručni skup koji se ticao Кupinika i imao je radni naziv „Кupinik 4 do 12“. Drago mi je da nastavljamo da intrigiramo stručnu javnost i nadam se da ćemo prerasti u tradicionalno okupljanje kolega i stručnjaka na temu Кupinika i da će svake godine rezultati biti sve bolji, da će ono malo podataka što se zna o Кupiniku biti upotpunjeno, prošireno i da će Кupinik zasluženo ući u istorijske čitanke“ – rekao je Odobašić.
Na prvim arheološkim iskopavanjima na Кupiniku radi i dr Emina Zečević, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, koja nam je rekla da se krenulo sa sondažnim istraživanjima upravo sa namerom da se dobiju prvi podaci koji se tiču kulturnih slojeva, dubine temelja i visine zidova. Sonde su postavljene na prostor kod ulazne kule i kapije koja je imala viseći most, verovatno preko širokog šanca, a kako je rekla, skoncentrisali su se na taj prostor je je on okrenut ka samom prilazu Кupiniku, što, nakon konzervacije, može biti veoma atraktivno za turiste.
„Jedna sonda je postavljena sa unutrašnje strane kule, gde bi trebalo slojevi da budu očuvani, ti srednjovekovni do kojih mi želimo da dođemo. Druga sonda je postavljena sa spoljne strane ulazne kule, gde smo praktično očekivali manji zahvat. Ispostavilo se da baš nije tako, a arheologija je zato i zadivljujuća, zato što uvek iznenadi. Tu imamo veliki sloj naplavine, ruševine, naslojavanja do tog nekog srednjovekovnog sloja. Sišli smo dva metra u dubinu sa namerom da utvrdimo stanje i dubinu temelja, da bi imali podatke za konzervatorske uslove“ – rekla je Zečević i dodala da iskopavanja traju do 29. septembra, kao i da ih očekuje veliki posao, koji ne zahteva samo kopanje, nego i usputno dokumentovanje, slikanje svih radova, kotiranje i sve ono što se radi na svim arheološkim lokalitetima.
Drugom stručnom skupu “Кupinik 500 godina posle” prisustvovala je i Ivana Grujić arheolog, direktorka muzeja Hercegovina u Trebinju, koja je sa referatom “Brankovići – geneza i balkanski put” napravila arheološki presek od prve zadužbine Brankovića do njihovog poslednjeg utvrđenog grada u Кupinovu. Po njenim rečima, arheološka istraživanja koja su započela na Кupiniku su ustvari prekretnica u istraživanju, ali i u našem poznavanju naše nacionalne istorije.
“Ono što je jako važno, i zbog čega smo i mi iz Hercegovine došli na ovaj skup, to je da je rodonačelnik porodice Branković župan Mladen poreklom iz Trebinjskog kraja i prvi spomenik koji su ostavili Brankovići je kula Brankovića sa početka 14. veka u Trebinju. Nažalost tamo još nismo započeli sa arheološkim iskopavanjima, ali upravo mislim da ovim početkom arheoloških istraživanja na Кupiniku započinjemo istraživanja o Brankovićima, jednoj od naših najznačajnijih vlastelinskih porodica i o poslednjoj srpskoj despotovini. Naša srednjovekovna istorija povezivala ove krajeve sa primorjem, što se vidi kroz vladavinu porodice Branković – od Кonavla, preko trebinjskog kraja i evo sve do Srema” – uzjavila je Grujić.
Ovogodišnji stručni skup „Кupinik 500 godina posle” organizovan je, na poziv Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, kao deo programa manifestacije Dani evropske baštine 2021.
