• nedelja, 17. oktobar 2021.
Kako ćemo se grejati ove zime
Društvo
0 Komentara

Kako ćemo se grejati ove zime

28. septembar 2021. godine

Dugi rukavi su sve više u “modi”, a pripreme za grejnu sezonu kod velikog broja ljudi su uveliko u toku. Za one koji se greju na drva ili ugalj, polako se privode kraju pripreme i čekaju isporuke, dok korisnici centralnog grejanja za tople radijatore plaćaju mesečne rate tokom cele godine.

– Spremio sam drva za grejnu sezonu. Cena je u šumariji negde oko četiri hiljade, sa prevozom to ide do pet. Mislim da je malo skuplje nego prošle godine, sada je cena oko šest, šest i po hiljada kada regularno uzimate. Sečenje nisam ni uzeo u obzir, 500 dinara po metru. Uglavnom je reč o grabu, jasenu, bukvi. Očekujem da mi šumariju u Kupinovu drvo isporuči krajem septembra. Nisam razmišljao o drugom načinu grejanja, imam smederevac i navikao sam tako, ložim ga kad ja hoću. Sve su mi sobe otvoreno, ne štedim, hoću da bude toplo, a za grejnu sezonu potoršim oko sedam metara drva – kaže Tripun Mitrović iz Pećinaca.

Grejanje na struju kod mnogih budi asocijaciju na velike račune, ipak, Živko Miljević ističe da je važno voditi računa od uštedi. Topline u njegovom domu ne manjka, a o tome koliko je jednostavnije od drva ili uglja, ne želi ni da pominje.

– Spreman sam za grejnu sezonu. Grejem se na struju, meni je to isplativo zato što živim sam, imam mali stan. Za toplinu mog doma zadužena je klima i termo peć. Grejem dvadeset kvadrata tako da uvek bude toplo, nisam žalio novac da kupim kvalitetnu klimu i na taj način se osiguram za zimu. Računi zavise kada se grejete, da li za vreme jeftine ili skupe struje. Termo peć punim noću kad je jeftina struja, preko dana ako bude hladnije, dogrejem klimom i nemam problema. Nikada se lakše nisam grejao, uključim klimu ujutru u pet, do sedam kada ustajem bude toplo, pa pijem prvu kafu sa uživanjem.

Sa druge strane, Slavko Stojanović iz Sremske Mitrovice koristi centralno grejanje i ne žali se, praktičnije mu je da plaća tokom cele godine, nego da ga sustigne u jednom mesecu da uloži veću sumu novca. Ipak, kada je reč o ovom vidu grejanje, ističe značaj lokacije u gradu gde se stanuje.

– Na gradskom sam grejanju, tako da ne razmišljam puno o grejnoj sezoni. Plaćam tokom cele godine oko 3500 dinara mesečno, nema tu neke prevelike razlike u odnosu na grejanje drvima. Živim u naselju Kamenjar, blizu je izvor grejanja pa bude zaista toplo u stanu. Mislim da u ostalim delovima grada nije baš tako, imam prijatelja u naselju KPD koji koristi isti način grejanja, ali temperatura u stanu je daleko manja nego kod mene.

Ništa bez kaljeve peći

Penzioner iz Sremske Mitrovice Marko Stanković kaže da je tokom proteklih 40 godina isprobao razne načine grejanja.

– Koristio sam naftu, ugalj, kombinaciju drvo-ugalj, struju, a poslednjih nekoliko godina smo u kuću uveli gas. Međutim, iz iskustva sam se uverio da ništa ne može tako dobro da zagreje prostor kao što to mogu drva. Gas uključujemo samo u prelaznom periodu, tokom proleća i jeseni, kada je najjednostavnije da se kuća brzo zagreje tako što se uključe radijatori. A kada je prava zima ložimo kaljevu peć. Otvorimo sva vrata tako da u čitavoj kući bude toplo, a ako nam je potrebno možemo da dostignemo temperaturu i do čak 30 stepeni, što sa gasom nikad ne bi uspeli – kaže Marko Stanković, penzioner iz Sremske Mitrovice.

On dodaje i da su za predstojeću zimu kupili tri metra drva, s obzirom da im je ostalo nešto od prethodne sezone, te da veruje da će im to biti dovoljno.

Na drva se najviše oslanja i penzionerka Dragica Mihajlović iz Sremske Mitrovice. Iako je pre tri godine uvela gas, kaže da je navikla da loži kaljevu peć, tako da je ove zime kupila šest metara drva.

-Plaćala sam ih 5.400 dinara po metru, ali kada se na to doda cena rezanja, sečenja i unošenja, onda ispadne oko 6.000 dinara metar. Mislim da je od svih načina grejanja gas ipak najjeftiniji i svakako najkomforniji, ali eto, ja sam navikla na drva i volim da naložim kaljevu jer imam utisak da mi je tada najtoplije – kaže ona.

Relja Popović iz Iriga ove godine drva nabavlja preko suprugine firme. Tokom zime greje oko 45 metara kvadratnih prostora na dva ložišta, za šta mu je potrebno oko 13 meteri, kako se u Sremu kaže, što ga u proseku izađe oko 60.000 dinara. Deo ogreva je već spremio.

– Kuća u kojoj živim sa porodiom je veća, ali zimi suštinski grejemo oko 45 kvadrata. Drva su različita, od bukve, lipe, cera do bagrema. Za sezonu potrošim oko 13 kubnih metara drva, a to me izađe oko 60.000 dinara. Prošla zima jeste bila blaga, ali se dugo ložilo pa ne mogu reći da sam baš nešto mnogo uštedeo. Inače ogrev kupimo uglavnom u dva puta. Za ovu sezonu sam spremio 10 meteri mešano bagrema, cera, bukve i lipe, pa mi preostaje da kupim još 5 meteri drva i nadam se da će to biti dovoljno za ovu zimu i da će nas poslužiti vreme kao i lane pa da bude blaga. Mada kakva god da je temperatura, drvo mora da se loži, nije kao na primer gas koji smanjiš ili pojačaš u zavisnosti od spoljne temperature. Blagom zimom podrazumevam da period loženja bude što kraći, kaže Relja.Popović.

Manje robe, veća cena

Drva za ogred kao i do sada u Rumi se kupuju na lokaciji gde se održava vašar. Mesto iza zgrade policije rezervisao je za prodavce drva, gde se ove godine ne mogu sresti oni koji prodaju ugalj. Drva je manje., kako kažu prodavci, odnosno manje se seče u onim krajevima odakle se dopremaju, pa manje robe povećava i cenu.

– Metar bagrema prodajem za 4.700 dinara, cer za 5.300, a bukva je najskuplja i košta 5.500 dinara po kubnom metru. Cene su skočile jer je robe manje, prošle godine je bilo jeftinije, a ove godne drvo se manje seče. Inače sam iz Tuzle, ali živim ovde u Rumi u Sutjeskoj ulici i drva dopremam na adresu, sečem, slažem, sve što mušterija traži. Cena se povećava kada odvozim u Novi Sad, ili kada se drva uzimaju na rate. Sada imam bukvu, bagrem i cer, i cene su tu negde iste u celom Sremu. Sezona nabavke drva za narednu zimu počinje još u maju, tako da kupaca ima i sada i to uveliko. A kupovina je različita, neko kupi odmah za celu zimu, neko metar po metar, standardno, koliko ko ima novca. Kupuje se i na rate preko udruženja ili sindikata, pa tako prodajem i rumskim, iriškim, vrdnilkim penzionerima ili policiji, sa njima sarađujem najduže, kaže Ado Bosanac, prodavac drva u Rumi.

Slične cene drže i trgovci na šidskom vašarištu, koji kažu da je ove godine najveći problem u tome što su malina i kupina dobro rodile, pa ljudi južno od Save nisu imali računicu da ulaze u šume i seku ih. Zbog toga, ponuda ogrevnog drveta je prilično slaba.

Uglja na prodajenom mestu kod rumskog vašarišta nije bilo, ali su penzioneri preko opštinskog udruženja pisali ugalj koji stiže iz Kolubare po ceni od 8.300 dinara ili 14.300 dinara za sušeni ugalj.

Da li se struja isplati?

Penzionerka Milanka Tomićiz Sremske Mitrovice kaže da je za nju najisplativije grejanje na struju, te da se iz tog razloga nije ni priključila na sistem daljinskog grejanja kada se uselila u stan.

– Što da plaćam celu godinu grejanje, kada ga ne koristim više od pola godine. Ovako uključim kvarcnu peć kada mi je hladno, a pošto mi je stan mali ona mi sasvim lepo zagreje ceo prostor. Takođe, oko mene svi greju stanove, dobra je izolacija, pa mi nikad nije bilo hladno tokom zime. Moda bih mogla da se dogrevam i na klimu, ali nisam je sada koristila za tu namenu,

– Mitrovčanka Mirjana Jelikić, sa druge strane, da će se ove godine grejati na gas, a ne na struju kao što je to činila prethodnih godina. Na ovaj korak se odlučila iz, pre svega, finansijskih, ali i praktičnih razloga.

– Do sada sam se grejala na struju, odnosno na TA peć i mogu da kažem da je u dve prostorije koje sam tako grejala bilo toplo, međutim poslednjih nekoliko zima nisu bile jake. Računi za struju su mi tokom zimskog perioda značajno veći, pa se kreću od 12.000 do 16.000 hiljada, a sve zavisi od toga da li peć radi bez prestanka, ili je palim samo tokom noći kada je i struja jeftinija. Svakako, po mom mišljenju to je puno za jedno domaćinstvo, pogotovo, jer se ne greje čitav objekat, objašnjava Mirjana i dodaje da živi u kući bez izolacije i PVC stolarije.

Ona kaže da pored TA peći njeno domaćinstvo poseduje i peći na čvrsto gorivo.

– Peć na čvrsto gorivo za mene lično je nepraktična, jer dosta radim i odsutna sam iz kuće dobar deo dana, tako da ne mogu redovno ložim. Upravo zbog toga sam i prešla na grejanje na struju, međutim donela sam odluku, a kada sam napravila računicu, da se meni ipak možda najviše isplati, a pri tom će mi biti i najjednostavije da se grejem na gas. Koliko ga potrošim, toliko ću platiti, prostor se znam zagreje brzo i mislim da će to za mene biti najbolje rešenje – priča Mirjana.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: