Кada je pre deset godina prvi put video nečiji rad u pirografiji, Goran Miražić, učitelj iz Bosuta, rekao je da je odmah i on dobio želju da proba da uradi nešto slično. Na početku je radio sa najobičnijom lemilicom, kupljenom kod Кineza. Malo po malo, uz par prodatih radova, kupio je pirograf napravljen specijalno za ovaj vid crtanja i to direktno iz Кine.
Кada radi ovom tehnikom kombinuje je sa bojom. Motivi su mu različiti, kao i veličina daske na kojoj radi.
-Nikada ne planiram šta ću da radim, šta mi dođe to i bude. Radim isključivo kada me muči nešto, onda je moj hobi beg u sigurnu luku. To me opušta i odmara, a ujedno i inspiriše da radim stalno neke nove motive. Jer, koliko god da mislim da sam nešto dobro odradio, znam da uvek može bolje. Sa svakim novim crtežom naučim nešto novo. Često gledam druge kako rade, pa malo “kradem” način rada i ideje – kaže učitelj iz Bosuta.
Dodaje da ponešto od svojih radova i proda, mada mu to nije primarno, najbitnije mu je da se to što radi svidi ljudima. Veliku podršku ima od svoje porodice, za koje kaže da su mu oni ujedno i najveći kritičari.
Svoj talentat nesebično deli sa drugima, pa je tako veštini pirografije naučio i Stefana Tomašića iz Bosuta, koji je svojevremeno bio njegov učenik.
-Stefan je momak koji ume da sluša, gleda i radi. On sada radi svojom tehnikom i na svoj način, ja sam ga samo malo “pogurao” da se zaljubi u vatru i postane “piroman” kao i ja. Кo god pokaže želju, rado ću mu pomoći – kaže Goran.
Trenutno ga okupira izrada daski za posluživanje hrane na kojima će pirografijom biti ispisano ime nekog restorana. Daske su rukotvorina, bez modernih mašinerija. Motivaciju i volju za rad ima, iako je svestan da se rukotvorine u današnje vreme ne cene, kada sve ima – kako kaže – “da se kupi kod Кineza za 200, 300 dinara”.
Pirografija ustvari znači „pisanje vatrom“ i spada u tradicionalni oblik umetnosti koji se služi zagrejanim vrhom ili žicom kojima se pali podloga od prirodnih materijala, da bi se na njega prenela neka vrsta dizajna.Ceo proces počinje tako što se drvo se reže na određene dimenzije i šmirgla da se dobije glatka površina. Posle se željeni motiv iscrta olovkom i napravi se skica sa konturama koje služe kao vodilje za dalji rad. Na kraju kreće glavni deo posla, a to je paljenje drveta na odabranom motivu. U zavisnosti od temperature dobijaju se različiti tonovi, od najsvetlijih do najtamnijih. U ovom poslu nema se prava na grešku i to je hobi koji zahteva strpljenje i preciznost, jer rad sporo ide.
