Skoro nemoguće je porediti naše stočare sa evropskim, ali uvek je razumnije ugledati se na bolje i stremiti ka njihovim rezultatima
Piše: U. Miščević
Ako hoćemo da se primaknemo standardima Evrope, moramo mnogo da radimo i dobro da radimo. Jer bez velikih ulaganja, ne možemo očekivati veliku dobit. Ako nemate dobru rasu, dobru hranu, kako će te očekivati da imate dobar proizvod i zaradu objašnjava iskusni stočar iz Laćarka Ratko Nikolić, koji u svojim oborima ima preko pedeset umatičenih krmača, izuzetne rase.
– Hranjenje svinja je priča koja te tera da ideš dalje, ne poznaje skromnost, već traži velike brojke. Danas od dve, pet, deset krmača, teško šta može da se uradi, ne može kuća da se vodi. Na malu i varljivu cenu tvoljenika, mora se odgovoriti većim brojem istih, kaže naš sagovornik i dodaje: – Uskoro bi trebali da krenemo sa nalaženjem lokacije i izgradnjom novog objekata za oko 500 tovljenika, što bi nam obezbedilo više desetina komada izveženih tvoljenika na mesečnom nivou.
Zajedno sa svojom porodicom, on nastoji da svoje ekonomisanje unapredi po svim svetskim standardima, ali svakako da je pomoć države u ovim planovima više nego neophodna, a ona često ume da izostane. Nisu ohrabrujuće ni smanjene subvencije u poljoprivredi, jer – kako stolčarstvo da se razvija bez hrane, bez ratarstva? Ono gde država daje dobar primer, sledeći primere iz Evrope, jesu subvencija na umatičena grla, koja Nikolići imaju.
– Odlučili smo se za umatičena grla, jer nam je cilj da povećamo kvalitet mesa i rase. Obaveze su velike prema tim grlima, ali dobit je višestruka. Kvalitetna grla, dobar radman mesa i subvencije, koje su i možda najveći razlog za umatičenja. Krenuli smo sa nekoliko umatičenih krmača, da bi posle od njih ostavljali kvaliteno potomstvo i došli do broj od oko 50 krmača, ali tu nećemo stati. Što se tiče subvencija, one su odlična stvar. Jedini je problem što su isplate neredovne. Za jednu umatičenu krmaču, subencija iznosi 10.000 dinara, ako tome odbijemo izdatke koje imam na njima, a oni su u visini od 30 odsto, dolazi se do stvarne brojke. I pored toga, činjenica je da su one dobar podsticaj za proizvodnju, kao i zemlja koja sleduje uz njih. Posao je velik oko njih, mnogo obaveza, papira i kontrola, ali to sve pomaže da se vodi bolja proizvodnja, ističe Đorđe Nikolić.
Iskustva koja je stekao obišavši zapadnu Evropu, prenosi na svoje sinove i na ekenomisanje svog domaćinstva. Nemoguće je porediti naše stočare sa evropskim, ali uvek je razumnije ugledati se na bolje i stremiti ka njihovim rezultatima. Iz tog razloga, naš sagovornik planira da svoje svinje oplemeni uvoznim genetskim materijalom.
– Razmišljamo o uvozu strane genetike, najverovatnije iz Danske. Oni imaju najbolju genetiku i najbolji su odgajivači svinja. Ja sam obilazio farme po Fransuckoj i još nekim zemljama Zapadne Evrope, mislio sam da ih nikada nećemo stići, ali, uz predan rad i volju, ne izmiču nam daleko, zaključuje naš sagovornik.
Projekat “Ka evropskom agraru“ sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
