Valentina Trišić je sredininom prošle godine pronašla našla za sebe jedan vrlo zanimljiv i po malo neobičan hobi. Sada grabi svaki slobodan minut da mu se posveti, jer se na taj način odmara, opušta i, jednostavno, uživa u stvaralaštvu
Piše: D.Tufegdžić (“Sremske novine“, dodatak „Mačva“)
Malo žice, malo tkanine, lepka, trake, šljokica i puno mašte, je sve što Valentini Trišić iz Salaša Noćajskog treba kako bi napravila predivne cvetne aranžmane.
Ova 42-godišnjakinja je sredininom prošle godine pronašla našla za sebe jedan vrlo zanimljiv i po malo neobičan hobi. Sada grabi svaki slobodan minut da mu se posveti, jer se na taj način odmara, opušta i, jednostavno, uživa stvarajući.
– Avgusta prošle godine sa porodicom sam pravila planove o proslavi punoletstva sina. Kako to obično i ide, dogovoriali smo se jednu po jednu stavku, pa tako najre odlučlii da rođendan proslavim pod šatorom kod kuće, zatim šta ćemo poslužiti gostima, koja jela, koja pića, ali ono što nismo mogli da se dogovorimo, što je možda ostatku porodice, s obirom na to da imam supruga i dva sina, nije bilo previše bitno, jeste dekoracija. Prosto morali smo nešto da smislimo da taj šator učinimo lepšim, a s obzirom na to da su cvećare nekako jako skupe, ja sam došla na ideju da sve to završim sama. Setila sam se da mi je jetrva jednom pokazala kako ona pravi cveće od žice i tkanina raznih, te odlučih da ću upravo na taj način da ukrasim šator, započinje Valentina.
Dekoracijom su svi, priznaje, na njeno prijatno iznenađenje bili i više nego oduševljeni, a ona sama je toliko uživala dok je radila na tome da je odlučila da deo svog slobodnog vremena posveti izradi cveća i cvetnih aranžmana.
– Pravila sam ja posle tog rođendana cvet za cvetom, toliko mi se to svidelo da sam brzinski završavala sve poslove koje imam kako bih mogla da se bavim, tim mojim sada već ozbiljnim hobijem. Na početku sve što sam pravila ostavljala sam za sebe, međutim krenem jednom kod prijateljice u Lozncu i odlučim da joj ponesem moj svet kao poklon, da bi samo par dana nakon toga dobila porudžbine nekoliko njenih prijateljica, nastavlja Salaščanka i dodaje da je baš zato napravila profil na društvenoj mreži Fejsbuk.
Cveće je prvo pravila od najlon čarapa, ali je vrlo brzo počela da koristi i druge tkanine, jer joj čarape nisu delovale previše praktično. Bitno je, kako kaže, da materijal bude mek i da se razvlači. Koristi još i pocinkovanu žicu, razne trake, saksije, šljokice, stiropor, pesak.
Narudžbina sve više
Ovom hobiju Valentina posvećuje sve više vremena, jer on za nju polako postaje i jedan izvor prihoda, s obzirom da porudžbine stižu sa svih strana.
– Nisam zaposlena i zaista kada završim sve poslove po kući i oko kuće imam dosta slobodnog vremena za koje sam odlučila da trošim korisno, pa tako dok nisam počela da pravim ovo cveće puno sam čitala knjige. Deca odu na svoje strane, jedan na posao, drugi u školu, muž takođe radi, što znači veći deo dana provedem sama. Znala sam ranije da provedem sate pretraživajući internet i ćitajući o svemu i svačemu, ali sam shvatila da je to gubljenje vremena koje mogu na dosta bolji i kvalitetniji način da potrošim, što mislim da sada i činim, priča Valentina.
Inspiraciju dobija na razne načine, nalazi je u svemu, u svakodnevnim predmetima iz okoline, zatim na internetu, u prirodi, pa čak i u prodavnici materijala kada ode, kako kaže, u nabavku. Vreme koje joj je potrebno da izradi jedan cvetni aranžman varira, a sve zavisnosti koliko je cveće veliko, malo, koliko su buketi bogati. Često ne pravi sve odjednom, pa tako podeli posao, jedan dan savija žicu, drugi dan je oblaže, formira cvetove i bukete i to sve zavisi od vremena, odnosno drugih obaveza koje ima.
Njeni cvetni aranžmani već su stigli do Amerike, Italije, zemlje iz regiona. Do sada nije izlagala na bazarima, ali to je nešto o čemu u poslednje vreme ozbiljno razmišlja.
– Ovaj način izrade cveća nije baš uobičajen. Naravno ima devojaka, žena koje to rade, ali i dalje nema nas puno i ljudima je vrlo zanimljivo to što mi napravimo, drugačije je ,neobično i zaista, pošto ja često volim da poklanjam cveće koje napravim, svi koji dobiju taj moj poklon su se oduševili, završava Valentina.
Hobi koji opušta
– Svi smo pod nekim stresom i na različite načine se suočavamo s njim i na različite načine ga kanališemo, moj hobi je moj način da se izborim sa tim, to je nešto što me opušta, smiruje. Uživam u tome i mislim da se to vidi u mom cveću, jer to nije posao, pa da moram da ga završim na vreme, da imam nekog ko mi visi nad glavom, da treba da ispunjavam kojekakve norme, sve je na meni, radim kada mi se radi, kada nisam raspoložena ja neću i to je ono najbitnije. Ne doživljavam to kao obavezu, nego baš kao hobi, a hobi treba da učini da se osećamo lepše i ispunjenije, objašnjava Valentina.
