Mitrovačka železnička stanica, prvi građevinski objekat u novoj Jugoslaviji
Piše: S. Lovčanin
U istoriji vojvođanske železnice, a posebno Srema, 10. decembar 1883. godine ima poseban značaj. Na taj dan krenuo je prvi voz na novoizgrađenoj pruzi na relaciji Novi Sad – Zemun i njenom kraku od Inđije do Sremske Mitrovice. Ujedno, bio je to prvi putnički voz iz Novg Sada koji je prešao preko prvog stabilnog, gvozdenog mosta na Dunavu. Bio je to, takođe, prvi voz koji je prošao kroz tunel ispod Petrovaradinske tvrđave. kao i kroz Čortanovački tunel.
Sva ta ostvarenja su tada važila za vrhunske grandiozne domete. Za njihovu izgradnju utrošeno je pravo bogatstvo. Značajno je unapređen život stanovništva ovog područja. Nikli su novi nidustrijski objekti, ubrzan je razvoj zanatstva i trgovine, poboljšan je obrazovni i kulturni nivo žitelja ovog područja. Ubrzo je železnica postala kičma transporta, što je i danas.
Povodom tog epohalnog događaja, sada već tradicionalno, u prostorijama železničke stanice u najvećem sremskom gradu, prve građevine u novoj Jugoslaviji, čija je izgradnja počela početkom aprila 1944. godine, dok su još odjekivale granate na Sremskom frontu, nedavno je održana svečana sednica Udruženja mitrovačkih penzionisanih železničara, kojoj su prisustvovali i gosti iz Šida i Rume.
Prva železnička stanica nalazila se na obali Save u neposrednoj blizini sadašnjeg Novog drvnog kombinata, a ta zgrada i danas postoji.
Uskoro je nastavljena izgradnja pruge do Šida i dalje u Hrvatskoj, tako da je čitav prostor Srema bio povezan železnicom.
Otvoren je prozor ka Evropi, sa svim onim prednostima što je taj grandiozni poduhvat doneo stanovništvu Srema, rekao je na svečanom skupu, predsednik mitrovačkog Udruženja penzionisanih železničara, Mirko Dragojlović.
Do raspada Juigoslavije, putnički i teretni saobraćaj na ovoj pruzi bio je izuzetno dinamičan i intenzivan. U toku 24 časa ovde bi prohujalo više od 200 putničkih i teretnih vozova, što iz današnje perspektive deluje gotovo nestvarno. Ruma je postala značajan železnički čvor, dok je najveći sremski grad imao najgušću mrežeu industrijskih koloseka. Posebno veliki pretovar robe obavljao se za potrebe ,,Matroza» nekada najvećeg preduzeća u Sremu, sa tri i po hiljade zaposlenih.
Početak modernizacije naše železnice, naglasio je Dragojlović, upravo je je počeo ovde. Jer, prva elektrifikacija pruge obavljena je 1971. na deonici od Martinaca do Rume.
Pruga kroz Srem dugi niz decenija imala je strateški značaj, a u toku rata deonica od Martinaca do Rume bila je poznata i kao ,,Mali Staljingrad» jer je zadavala grdne glavobolje okupatoru. Bio je to za okupatora najneuralgičniji deo pruge za transport naoružanja i vojnika za Grčku i severnu Afriku. U 1942. i 1943. godini na ovoj deonici registvorano je više od 40 diverzije, od kojih su neke imale razorne posledice za neprijatelja. Dobar deo tih diverzija izvršen je uz pomoć patriotski opredeljenih železničara. Najpoznatiji diverzanti bili su sremski partizani, Laćarci proglašani za narodne heroje, Milan Korica – Kovač i Triva Vitasović – Lebarnik.
Iduća proslava biće još svečanija, jer će se navršiti jubilarnih 135 godina od tog događaja, koji se s pravom smtra istorijskim.
