Dijagnoza je bila obostrani mikroftalmus, što znači da kod Davida obe očne jabučice nisu razvijene – Operacija, za sada, ne dolazi u obzir i odgovor iz jedne klinike u Londonu, kojoj su se Davidovi roditelji obratili, bio je negativan. Oko je još malo i postoji bojazan i opasnost da bi se operacijom moglo dogoditi nešto još gore
Piše: M. Ninković
Dan rođenja deteta, svakako jeste jedan od najsrećnijih dana u životu svakog roditelja. Taj snažan osećaj radosti i sreće, ispunio je 2012. godine i Goricu Trkulju, kada je rodila svog sina Davida. Međutim, između sreće i tuge, nekada se postavi jedna jako tanka i krhka linija i već sutradan nakon porođaja, vest da sa bebinim vidom nešto nije u redu, pojačala je i istakla samo dugačku liniju tuge i donela veliku zabrinutost. Dijagnoza je bila obostrani mikroftalmus, što znači da kod Davida obe očne jabučice nisu razvijene i da dete neće moći da vidi. Gorica govori da su usledili brojni pegledi kod specijlista oftamologije u Novom Sadu, sve dok doktorica sa jedne privatne klinike, nije prihvatila da vodi i prati detetovo obolenje. Ova bolest je, inače, dosta retka i na 100.000 slučajeva oboli jedno dete Nažalost, poslednjih godina u našoj zemlji, ovo obolenje postalo je sve češće.
– David sada ima pet godina i postignut je veliki uspeh u razvoju njegovog vida. Dete može da reaguje na svetlost, koliko-toliko može da funkcioniše, poznaje i razlikuje sve boje. U privatnoj klinici u koju odlazimo, rade se komformeri kako bi detetu bili podignuti kapci i oko imalo što više svetlosti. Desno oko mu je nešto bolje od levog, ali mi smo uporni. Uprkos početnog šoka koji smo doživeli, i kod supruga Daria i kod mene, prevladao je pozitivan stav i maksimalno smo posvećeni svom detetu.
David je, uz još jednog dečaka, najmlađi član Međuopštinske organizacije slepih i slabovodih u Rumi, a sa tri godine krenuo je u vrtić, gde je ubrzo postao jedan od najomiljenijih drugara.
– Kao dete sa posebnim potrebama, upisan je bez ikakvih problema u vrtić. Pripremili smo ga pre upisa i objasnili mu kako to sve u vrtiću izgleda, a imali smo i sreću što ima odličnu grupu i jako pažljive i dobre vaspitačice koje su se sa Davidom upoznale i znaju sve njegove probleme. Deca su ga izuzetno prihvatila i slobodno mogu reći da ga obožavaju. On voli decu i voli da odlazi u vrtić.
Gorica je pored svih svojih problema, morala da se bori i sa administracijom oko ostvarivanjem prava koja sleduju njenom detetu i prvih godinu i po dana je provodila sa njim u vrtiću, a kasnije je David dobio personalnog, pedagoškog asistenta.
– David je dosta inteligentno dete, ljubopitljiv je i voli sve da zna. Pored toga što sa njim radimo u kući, on pohađa i dva puta nedeljno školu „Milan Petrović“ u Novom Sadu. U ovoj školi sa njm se radi individualno, odlazi kod tiflologa i ima tretmane. Jako je važno što stručna lica sa njim rade na finoj motorici, a kroz igru se postepeno radi na održavanju pažnje, stimulaciji vida i slično. Nažalost, inkluzija nije dobro zaživela u našim obrazovnim ustanovama i u redovnoj nastavi dete bi se ipak mučilo. Odlučila sam da David i dalje pohađa ovu školu u Novom Sadu. Reč je o malim odeljenjima koja pohađaju samo slepa i slabovida deca i tamo će imati pomoć i biti praćen od stručnih lica.
Neka mogućnost operacije za sada ne dolazi u obzir i odgovor iz jedne klinike u Londonu, kojoj su se Davidovi roditelji obratili, bio je negativan. Oko je još malo i postoji bojazan i opasnost da bi se operacijom moglo dogoditi nešto još gore. Dete nije apsolutno bez vida, ali se lekari još uvek ne izjašnjavaju o procentu i ne prognoziraju koliko će vremenom David moći da vidi. Trenutno on može da vidi neke velike predmete, ali tek kada ih približi sasvim svojim očima, a tamo gde mu je poznat prostor, kao što je to prostor u njegovoj kući, može lepo da se kreće.
– Učinićemo sve što se može i najbitnije mi je da se on osamostali. Koliko će napredovati tehnologija i nauka, ja to ne znam. Zbog svog hendikepa, David je već sada razvio neka druga čula. Jako je muzikalan i pohađa muzičku školu. Vrlo je komunikativan i tu je takođe u društvu sa ostalom decom koja ga prihvataju, podržavaju i vole, sa osmehom u kome ima i velike tuge, govori majka Gorica. Najbitnije je prihvatiti tu situaciju koja vam se dogodi, što naravno nije ni malo lako, ali se čovek mora tome prilagoditi i nastaviti dalje kroz život.
Tekst je napisan u sklopu realizacije projekta “Ista smo priča” koji je se finansira iz budžeta Opštine Ruma.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
