• Friday, 27. May 2022.
Čuvanje duha srpskih vitezova
Reportaža | Ruma
1 Komentar

Čuvanje duha srpskih vitezova

12. September 2017. godine

Namera rumske organizacije „Vidovdanski sabor srbskih vitezova“ je, po Rakićevim rečima, da u narednoj godini postave Viteško selo i načine izložben prostor u porti jednog od rumskih hramova

Piše: M. Ninković

Миодраг Миша РакићMalo je onih koji nisu u dečakom dobu maštali o čudotvornom maču kralja Artura, svetlucavim oklopima i dugim viteškim kopljima ubojitog vrha, riterskim dvobojima i bitkama, putovanjima do dalekih zamkova sa svojim vernim štitonošom.

Viteštva odavno nema u surovom materijalističkom svetu današnjice, ali kroz brojne legende, priče i romane, film i druge medije, žive srednjovekovni riteri, biju svoje bitke za ljubav svoje deve, za čast, za svoje posede i raspaljuju maštu nekih novih klinaca.

Sretnu se doduše i danas oni koji su neshvaćeni i koji poput Don Kihota i dalje jurišaju na vetrenjače, kao i oni koji nošeni snažnim porivom za avanturom i pustolovinom, žive strasno svoje adrenalinske živote. Miodrag Miša Rakić kao trener i selektor reprezentacije Srbije u savateu, uvek je učio svoje borce viteštvu u ringu, a ljubav prema srpskoj srednjovekovnoj istoriji i tradiciji, junacima i vitezovima, baš kao i prema borilačkim veštinama i sportu, rasla je u njemu od dečačkih dana i ostala podjednako snažna i danas kada je u zreloj životnoj dobi.

– Stara srpska tradicija i viteštvo, jedan prilično dug vremenski period zaokuplja moju pažnju. Oduvek je postojala ta ljubav i želja da upoznam istoriju, kao i da sakupljam suvenire, mačeve i pribor koji su koristili ljudi iz tog vremena. Imao sam narukvice, čaše, bokale, lovački rog, noževe. Nešto od toga sam nalazio po antkvarnicama u našoj zemlji, dok sam veći deo kupovao u inostranstvu. Ne mogu reći da sam kolekcionar u pravom smislu, a dosta toga sam poklonio rodbini i prijateljima. Jedan mač koji sam posebno dugo tražio u nameri da ga posedujem, jeste mač „Crni Princ“, mač kralja Edvarda. Uspeo sam da ga, tokom mojih brojnih putovanja sa reprezentacijom Srbije, pronađem u Sankt Peterburgu. Kada sam ga konačno ugledao, nikakve dileme nije bilo i morao sam da ga kupim. Taj mač je veoma čuven u svetu, a njegova replika izrađena je u španskom gradu Toledo, kojeg još nazivaju gradom istorije i mačeva. Mač je izrađen od čelika, hromiran je, presvučen i izuzetnog je kvaliteta. Izgraviran je i na dršci mača, odnosno njegovoj jabuci, na latinskom je ispisana poruka koja u prevodu glasi –„Proklet bio ko poželeo zlo drugome“.

Vidovdanski sabor

У витешком селу подно МанасијеIako kralj Edvard, koji je imao značajnu ulogu u engleskoj istoriji kao i u Evropi, nije izgubio ni jednu bitku, umalo da Miša izgubi bitku sa carinicima na aerodromu, koji nisu ni malo blagonaklono gledali na prtljag koji je prijavio pre ukrcavanja u avion.

–  Iako sam imao sve potrebne papire, sertifikat, kako bi mač mogao da prenesem u Srbiju, kada je mač prošao kroz skener, carinici su odbili da dozvole da on bude unešen među ostali prtljag aviona. Započela je rasprava sa jednim, pa drugim šefom sve dok se konačno nije pojavila i deveta osoba, šef aerodroma, koji je shvatio da je reč o suveniru, a ne o oružju i tako sam najzad dobio dozvolu. Čak je u znak izvinjenja, naterao svog zamenika da moj mač u rukama donese direktno u putnički deo aviona, a ne u prtljažnik u kome su bile smeštene stvari ostalih putnika. Pored ovog mača, imam još jedan kratki mač, koji je replika mača iz doba Rima. Ovih dana očekujem da mi bude izrađen mač sa staroslovenskim obeležjem, pravi mač sa oštricom koji se može koristiti u borbama, a izrađuje mi ga veliki majstor, proizvođač srednjovekovnog oružja i član udruženja vitezova „Beli Orlovi“, Slobodan Marinić iz Sremske Mitrovice.

Miodrag Miša Rakić je takođe član viteškog udruženja, a reč je o „Vidovdanskom saboru srbskih vitezova“, organizaciji koja je osnovana u Rumi pre četiri godine. Ruma je 9. septembra ove godine, po četvrti put bila domaćin viteškog sabora, manifestacije koja je posvećena negovanju srpske tradicije, kulture i sporta. Sabor ima verski, edukativan i sportski karakter, a jedan od bitnih ljudi u njegovoj organizaciji ispred Savate boks kluba „Ruma“, je upravo Rakić.

Viteška Manasija

Црни ПринцSa nekoliko prijatelja, Miša je prisustvovao i ovogodišnjem Međunardonom festivalu viteštva koji se održao od 25. do 27. avgusta podno zidova manastira Manasija kod Despotovca. Trodnevni program čiji se centralni deo održao u novoizgrađenom Viteškom selu, borbe vitezova iz 17 zemalja učesnica, takmičenje u streličarstvu, prezentaciju srednjovekovnih zanata, muzike, igara i performanse, kao i nastup umetnika, glumaca, muzičara, akrobata i kaskadera, videlo je i slušalo oko 100.000 posetilaca.

– Zahvaljujući akreditaciji novinara iz rumskog radija „Srpski Sion“ i mom maču „Crni Princ“, uspeli smo da budemo tamo gde su bili i svi učesnici. Sabor je bio zaista prelep, a ispred postavljenih šatora koji su činili Viteško selo podignuto ispod manastirskih zidina, moglo se videti mnogo oružja, štitova, kaciga, opreme, sedala, zastava, kovčega. Sav taj prizor je istinski sve prisutne, poput nekakvog vremeplova, verno i snažno vratio u davno prohujalo doba, doba srednjeg veka, ushićeno govori Miša i dodaje da je njegov mač izazvao prilično interesovanje i da su mnogi poželili da se baš sa tim mačem fotografišu, što im je sa zadovoljstvom i priuštio.

Мишини мачевиNamera rumske organizacije „Vidovdanski sabor srbskih vitezova“ je, po Rakićevim rečima, da u narednoj godini postave Viteško selo i načine izložben prostor u porti jednog od rumskih hramova. Od prvobitne ideje da se takav događaj organizuje u izletištu Borkovac se odustalo, zbog određenih logističkih poteškoća.

– U našu organizaciju mogu da se učlane svi oni koje interesuje srednjovekovna istorija i koji poštuju našu tradiciju, kulturu i istoriju. Učlanjenje naravno ne podrazumeva da time automatski postajete i vitez. Važno je da očuvamo i oživimo sećanje na to vreme naših slavnih predaka, a samo viteštvo i fer-plej je nešto što nam svima u vremenu koje živimo, zaista nedostaje, zaključuje na kraju razgovora Miodrag Miša Rakić.

One response to “Čuvanje duha srpskih vitezova”

  1. vilim says:

    Lepo da se malo potsećate na istoriju i oružja.Danas došlo vreme da smo izabrali “vitezove” koji se mesto mača kojeg nemogu ni držati u rukama zbog njene težine, bore se hrabrije nego istorijski hrabri srpski junaci A glavno oružje je MIKROFON kojim uništava neprijatelje a usput i svoj narod.

Leave a Reply

%d bloggers like this: